Skandalozne izjave ponovo su odjeknule iz hrvatskog Sabora, gde je zloglasni logor smrti Jasenovac, poznat po brutalnim ubistvima stotina hiljada ljudi, predstavljen kao „običan radni logor“ u kojem se navodno nije događalo masovno, serijsko ubijanje. Ove skandalozne tvrdnje izrečene su na okruglom stolu pod nazivom „Naučni pristup istraživanju žrtava Jasenovca“, koji je organizovao Klub poslanika Dom i nacionalno okupljanje i Hrvatski suverenisti. Na skupu su učestvovali Igor Vukić, politolog i autor knjiga o Jasenovcu, Nikola Banić, naučnik i istraživač, Slobodan Prosperov Novak, istoričar književnosti, kao i saborski poslanik Krešimir Čabaj, koji je moderirao raspravu.

Krešimir Čabaj izjavio je da je Hrvatska decenijama bila izložena krivici za smrt stotine hiljada ljudi, što, kako je rekao, ne odgovara istini. „Ono što nas zanima jeste istina, ma kakva god ona bila“, dodao je Čabaj. Njegove reči su izazvale negodovanje javnosti, s obzirom na istorijsku pozadinu zločina koji su se dogodili u Jasenovcu.

Igor Vukić je govorio o rezultatima svojih istraživanja, naglašavajući da dostupna dokumentacija „pokazuje kako se u Jasenovcu nije događalo masovno, serijsko ubijanje“. Prema njegovim rečima, Jasenovac je bio radni logor u kojem su ljudi mogli izgubiti život zbog bolesti, kažnjavanja, bekstva ili odluke viših vlasti, te da je broj stradalih daleko manji od dosadašnjih procena. „Verujem da će dalja istraživanja potvrditi da Jasenovac nije bio logor smrti, nego radni logor“, rekao je Vukić.

Slične stavove izneo je i Nikola Banić, koji je pristupio temi Jasenovca kroz nauku o podacima. On je naveo da analiza jasenovačkog popisa pokazuje brojne žrtve koje su zapravo stradale u drugim logorima, uključujući nemačke, italijanske ili srpske. „Nešto ozbiljno s tim popisom ne valja“, rekao je Banić, dodajući da su potrebna dalja istraživanja kako bi se razjasnile nejasnoće.

Vukić se takođe osvrnuo na svoju raniju izjavu da bi Nezavisna Država Hrvatska (NDH) trebala biti deo Ustava, ističući da su u preambuli navedene državne tvorevine koje izražavaju želju hrvatskog naroda za državnosti. „Mislim da se svako razuman može složiti da je i NDH bila izraz te želje“, naglasio je Vukić, što je izazvalo dodatne kritike zbog relativizacije zločina.

Pero Šola je takođe doprineo ovoj kontroverznoj raspravi, ističući da se njegovo istraživanje temelji na odlasku u arhive i prikupljanju dokumenata. On je naveo podatke o broju iskopanih žrtava, rekavši da je u 21 sondi pronađeno 197 žrtava, dok je s bosanske strane iskopano oko 200 do 250 posmrtnih ostataka. „Kada govorimo o logoru Jasenovac, nužno je pristupati temi naučno i sve temeljito istraživati“, rekao je Šola.

Prema najnovijim podacima izraelskog istoričara Gideona Grajfa, vodećeg stručnjaka za Holokaust, u Jasenovcu je stradalo oko 700.000 ljudi, među kojima je i ogroman broj dece. Svaki pokušaj da se taj zločin umanji ili relativizuje predstavlja uvredu za žrtve i opasno prekrajanje istorije.

Ove izjave i stavovi izazivaju veliku zabrinutost među istoričarima, preživelima i porodicama žrtava, koji smatraju da je važno očuvati istinu o onome što se dogodilo u Jasenovcu. Negiranje zločina u ovom logoru ne predstavlja samo izbegavanje odgovornosti, već i potencijalno ponavljanje istorijskih grešaka koje mogu imati teške posledice po društvo i kolektivnu svest.