Velika Britanija se suočava sa potencijalno najvećom vojnom pretnjom generacije usled rastućih tenzija izazvanih ratom u Ukrajini. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, ponovno je odbacio mogućnost predaje teritorija Rusiji, nakon što su se pojavili mirovni predlozi koji sugeriraju da se značajni delovi Ukrajine predaju Rusiji. Ove tvrdnje prenosi britanski Mirror, a odnose se na predloge koje su izradili Vašington i Moskva, koji bi mogli značiti ograničenja za ukrajinsku vojsku.

U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, optužio je Veliku Britaniju i Evropsku uniju za „otvoreno destruktivno ponašanje“ prema mirovnim pregovorima, dok je pohvalio napore bivšeg predsednika Donalda Trampa. Lavrov je naglasio da, iako Rusija ne želi ratovati s Evropom, postoje „crvene linije“ koje, ako budu pređene, mogu izazvati vojnu akciju.

Njegove izjave dolaze nakon što je ruska državna televizija iznela nuklearne pretnje prema Velikoj Britaniji, povodom smrti britanskog padobranca u Ukrajini. U tom kontekstu, ruski propagandisti su izjavili da prisustvo britanskih trupa u Ukrajini predstavlja povod za nuklearni napad. Vodeći ruski novinar, Vladimir Solovjov, je čak rekao da je „nuklearni napad na Britaniju sada neizbežan“.

Stručnjaci za međunarodne odnose upozoravaju da su ovakve „crvene linije“ samo direktne pretnje evropskim saveznicima Ukrajine, kako bi se naterali u pregovore o predaji teritorija. Profesor Entoni Glis sa Univerziteta u Bakingemu naglašava da nijedna od ovih linija ne bi trebala biti prihvaćena od strane evropskih saveznika, ali se mora imati na umu da bi one mogle postati realnost, posebno nakon Trampovog intervjua u kojem je kritikovao evropske države.

U okviru strategije nacionalne bezbednosti SAD, Vašington je zauzeo distanciran pristup prema Evropi, što dodatno komplikuje situaciju. Glis ukazuje da bez vojnog prisustva NATO-a u Ukrajini, svaka pomoć koju pošalje koalicija predvođena Velikom Britanijom može biti ranjiva.

Iako Velika Britanija trenutno ne planira slanje borbenih trupa u Ukrajinu, dr Arnab Basu, izvršni direktor kompanije Kromek, naglašava da bi vojne interakcije mogle postati neizbežne, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba. On ukazuje na rizike koji dolaze sa slučajnim prelaženjem crvenih linija, kao što su incidenti sa ruskim dronovima u vazdušnom prostoru NATO-a.

Pitanje vojnih slabosti Velike Britanije se takođe ističe, s obzirom na to da se smatra da britanska vojska nije dovoljno jaka da se suoči sa pretnjama iz Rusije. Profesor Glis napominje da se Velika Britanija suočava sa „najtežim vremenima od 1930-ih“, dok dr Basu upozorava da bi nepreduzimanje akcija moglo dovesti do „najgorih mogućih scenarija“.

Dok se britansko Ministarstvo odbrane priprema za unapređenje svoje odbrambene strategije, stručnjaci ističu da je važno da britanski vojnici dobiju adekvatnu obuku i opremu kako bi mogli da se suoče s pretnjama. Smrt britanskog padobranca u Ukrajini podseća na to da podrška Ukrajini podrazumeva više od opreme, uključujući i obuku i zaštitu od potencijalnih nuklearnih pretnji.

U zaključku, britanska vlada mora preuzeti aktivniju ulogu u jačanju svojih vojnih kapaciteta i strategija, kako bi se suočila sa rastućim pretnjama iz Rusije i osigurala stabilnost u regionu. U suprotnom, Velika Britanija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim posledicama po svoju nacionalnu bezbednost i stabilnost Evrope.