PODGORICA – Požari u Crnoj Gori tokom ove godine zahvatili su više hektara zemljišta nego što je to bio godišnji prosek u prethodnih 18 godina. Ovo je zabrinjavajući podatak koji dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije s požarima u zemlji. Iako je godina 2017. ostala zapamćena kao godina sa najvećim brojem izgorelih površina, statistika za ovu godinu pokazuje da se situacija ponovo pogoršava, te Crna Gora ponovo mora tražiti međunarodnu pomoć u gašenju ovih prirodnih katastrofa.

Prema dostupnim podacima, statistika o broju požara i površinama koje su zahvaćene tim požarima objavljena je na vebsajtu Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima (EFIS). Ove podatke prikuplja Mehanizam Evropske unije za civilnu zaštitu, što omogućava analizu i poređenje trenutne situacije sa istorijskim podacima od 2006. do 2024. godine. Na EFIS-u su dostupne interaktivne mape koje prikazuju procene opožarenih površina za ovu godinu, a koje se mogu lako uporediti sa podacima iz prethodnih godina.

U poslednjih nekoliko dana, situacija na terenu se dodatno pogoršala. U četvrtak je na požarišta bačeno 550 tona vode u pokušaju da se obuzdaju aktivni požari. Crnogorska Uprava policije je tokom istrage identifikovala muškarca (49) koji je priznao da je podmetnuo požar u Ulici 27. marta na Zabjelu u Podgorici. Ovu informaciju je izneo pomoćnik načelnika Regionalnog centra bezbednosti za borbu protiv kriminala, Zoran Bašanović, na pres konferenciji posvećenoj aktuelnoj situaciji s požarima u zemlji.

Osim ovog incidenta, policija je saslušala i tri maloletnika, od kojih jedan ima manje od 14 godina, koji su takođe odgovorni za podmetanje požara u Zeti. Ovi događaji još jednom ukazuju na problem s namernim podmetanjem požara, što dodatno otežava situaciju i ugrožava okolinu.

Načelnik Aviohelikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, Darko Pavlović, izneo je podatke o aktivnim požarima koji se trenutno vode u Podgorici, Nikšiću, Danilovgradu, Bijelom Polju, Pljevljima i Šavniku. Ovi gradovi su najviše pogođeni, a gašenje požara zahteva ozbiljne resurse i hitnu reakciju.

U ovom trenutku, vlasti pozivaju građane da budu oprezni i da prijave sve sumnjive aktivnosti koje bi mogle dovesti do novih požara. Takođe, apeluje se na svest građana o važnosti zaštite prirode i šuma, kako bi se sprečila dodatna šteta.

S obzirom na sve veće izglede za sušne i vruće letnje mesece, stručnjaci upozoravaju da bi se ovakvi incidenti mogli ponavljati i u budućnosti. Zbog klimatskih promena i sve više ekstremnih vremenskih uslova, požari postaju sve učestaliji, a njihova kontrola predstavlja ozbiljan izazov za vlasti i civilnu zaštitu.

Zadovoljstvo građana u ovakvim situacijama zavisi od brze i efikasne reakcije nadležnih organa. U međuvremenu, sa svakim novim požarom, raste i zabrinutost o sigurnosti ljudi i životinja, kao i o očuvanju prirodnih resursa koji su od vitalnog značaja za ekosistem.

U svetlu aktuelne situacije, važno je da se preduzmu svi potrebni koraci kako bi se minimizirali rizici i štete koje donose požari. Zajedničkim naporima i odgovornim ponašanjem svih građana, nada se da će se smanjiti broj požara i sačuvati priroda Crne Gore za buduće generacije.