U prvih šest meseci 2025. godine, ruski sudovi su zabeležili rekordnih 224 presude po optužbama za izdaju, špijunažu i poverljivu saradnju sa stranim državama. Ovi podaci predstavljaju najviši broj presuda po ovim osnovama u modernoj istoriji Rusije. Analitički centar „Kiril Parubec“ izneo je informacije da je u ove slučajeve uključeno 232 osobe, što ukazuje na značajno povećanje aktivnosti pravosudnog sistema u vezi sa ovim deliktima.

U prvoj polovini godine, koja se sastojala od 117 radnih dana, to znači da su ruski sudovi u proseku donosili skoro dve presude dnevno – tačnije, 1,98 presuda. U poređenju sa prethodnim godinama, ovaj porast je drastičan. Tokom cele 2023. godine, 167 osoba je osuđeno po istim optužbama, dok je u prvoj polovini 2024. godine ta cifra iznosila 143. Sve presude koje su donesene u ovoj godini bile su osuđujuće, a svi osuđeni su dobili zatvorske kazne.

Od početka rata u Ukrajini, ukupno 774 osobe su osuđene po optužbama za izdaju, špijunažu i poverljivu saradnju sa stranim državama. Ovo ukazuje na to da se slični slučajevi ne samo da su postali učestaliji, već su i doživeli promene u pravnim procedurama. U 2025. godini, prvi put su zabeležena tri slučaja primene obaveznih medicinskih mera prema optuženima za izdaju, što može ukazivati na sveobuhvatniji pristup pravosudnog sistema prema ovim slučajevima.

Pre invazije na Ukrajinu, slične presude su bile retke. Do 2022. godine, prosečno se izricala jedna osuda mesečno, dok je nakon toga došlo do naglog povećanja – 14 mesečno u 2023. godini, 30 mesečno u 2024. godini, kao i 39 mesečno u prvoj polovini 2025. godine. Ovaj trend jasno pokazuje kako je rat u Ukrajini uticao na pravosudne prakse u Rusiji.

Ogromna većina optuženih, tačnije 177 ljudi ili 76%, osuđena je za izdaju. U 2024. godini, ova kategorija činila je 68% svih presuda. Takođe, kombinovanje članova Krivičnog zakona o izdajstvu (član 275) i terorističkom delovanju (član 205) u jednom krivičnom postupku postalo je uobičajena praksa tokom ratnog stanja. U 2023. godini, zabeleženo je 12 takvih slučajeva, dok je u 2024. godini ta cifra skočila na 104, što čini 29% od ukupnog broja presuda. U prvoj polovini 2025. godine, bilo je 83 takva slučaja, što predstavlja 36% od ukupnog broja.

Ove informacije ukazuju na drastične promene u pravosudnom sistemu Rusije, koji se sve više fokusira na optužbe vezane za nacionalnu sigurnost. Takođe, to sugeriše da se vlasti trude da pokažu svoju odlučnost u borbi protiv onih koje smatraju pretnjom, što može imati dalekosežne posledice po društvo i pravni sistem zemlje. U svetlu ovih događaja, jasno je da će se pravosudne prakse u Rusiji verovatno nastaviti menjati, kao i način na koji se postavljaju optužbe i donose presude u budućnosti.

U kontekstu globalne situacije i odnosa sa Zapadom, ovakvi potezi vlasti mogu biti interpretirani kao način održavanja kontrole i suzbijanja bilo kakve unutrašnje opozicije, što dodatno ukazuje na složenu situaciju u kojoj se Rusija nalazi. U isto vreme, ovo može izazvati zabrinutost međunarodne zajednice o stanju ljudskih prava i pravde u zemlji, što može dovesti do daljih sankcija i izolacije Rusije na globalnoj sceni.