U Sjedinjenim Američkim Državama, od danas su na snagu stupile nove carine od 25% na uvoz ključnih automobilskih delova, uključujući motore i menjače. Ova odluka dolazi kao deo šire strategije administracije predsednika Donalda Trampa da podstakne domaću proizvodnju automobila. Tramp je ranije najavio sličan porez na uvoz automobila od 25% koji je stupio na snagu već prošlog meseca. Ove mere imaju za cilj da motivišu proizvođače automobila da presele svoju proizvodnju u Sjedinjene Države, što bi moglo da rezultira novim radnim mestima i jačom ekonomijom.
Međutim, stručnjaci i analitičari upozoravaju na moguće negativne posledice ovih carina. Smatraju da bi zbog povećanih troškova proizvodnje, kompanije mogle da presele svoje proizvodne kapacitete na druga mesta, što bi moglo da rezultira smanjenjem radnih mesta u Americi. Povećanje troškova proizvodnje može dovesti do viših cena za potrošače, što bi moglo smanjiti potražnju za automobilima.
Uvođenje ovih carina nije prvi put da se Trampova administracija suočava sa kritikama zbog svojih trgovinskih politika. Mnogi analitičari smatraju da se ovakve mere često vraćaju kao bumerang, stvarajući više problema nego što ih rešavaju. Na primer, prethodni pokušaji da se smanje uvozni troškovi kroz carine na čelik i aluminijum doveli su do povećanja cena proizvoda u raznim industrijama.
Osim toga, analitičari ističu da bi carine mogle uticati na globalne lance snabdevanja. Automobilska industrija je globalno povezana i mnogi proizvođači koriste delove iz različitih zemalja. Povećanje troškova u jednom delu lanca može uzrokovati lančanu reakciju, gde bi se troškovi povećali i za druge delove industrije. To može dovesti do smanjene konkurentnosti američkih proizvođača na međunarodnom tržištu.
Uprkos ovim upozorenjima, Trampova administracija ostaje pri svom stavu da su carine neophodne za zaštitu američke industrije. Oni veruju da će na duži rok, ove mere doneti više koristi nego štete. Takođe, administracija se nada da će povećanjem domaće proizvodnje smanjiti zavisnost od stranih dobavljača i poboljšati ekonomsku stabilnost zemlje.
Jedan od ključnih argumenata Trampove administracije je da će povećanje domaće proizvodnje automobila stvoriti nova radna mesta. Tokom proteklih nekoliko godina, mnoge američke fabrike su zatvorene ili su smanjile proizvodnju, a to je dovelo do gubitka radnih mesta u industriji. Trampova administracija veruje da će povećanje carina na uvoz automobila i delova podstaći kompanije da investiraju u američke fabrike i otvore nova radna mesta.
Međutim, kako analitičari upozoravaju, ovo bi moglo biti samo privremeno rešenje. Iako bi se u početku mogla videti ekspanzija u proizvodnji, dugoročno gledano, kompanije bi mogle da se suoče sa sve većim izazovima u održavanju konkurentnosti. Povećanje troškova može dovesti do smanjenja potražnje, što bi moglo imati negativan uticaj na ukupnu ekonomiju.
Takođe, postoje i međunarodni pritisci na Sjedinjene Američke Države zbog ovih mera. Mnoge zemlje, uključujući i članice Evropske unije, razmatraju mogućnost uvođenja svojih mera kao odgovor na američke carine. Ovo bi moglo dovesti do trgovinskog rata, koji bi dodatno otežao situaciju za američke proizvođače.
U zaključku, dok Trampova administracija veruje da će nove carine na uvoz automobila i delova podstaći domaću proizvodnju i stvoriti nova radna mesta, analitičari upozoravaju na moguće negativne posledice. Povećani troškovi mogu smanjiti konkurentnost američkih proizvođača, dovesti do viših cena za potrošače i izazvati međunarodne tenzije. Ove mere će sigurno imati dugoročne posledice na američku ekonomiju i industriju.
