Srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, komentarisala je nedavnu odluku Sjedinjenih Američkih Država o uvođenju carina od 30 odsto na svu robu koja dolazi iz BiH. Ova odluka stupa na snagu od 1. avgusta, a Cvijanović je naglasila da nije iznenađujuća, a prema nekim mišljenjima, čak ni neočekivana.

Ona je izjavila da situacija u BiH često otežava postizanje dogovora, čak i u vezi sa jednostavnim zadacima kao što je slanje pisma. Prema njenim rečima, problemi često nastaju zbog sporova i nedostatka koordinacije unutar Saveta ministara, koji donosi zaključke ili predloge koji se ne podudaraju u potpunosti sa onim što Predsedništvo zahteva. „U zemlji kakva je BiH ne možeš postići dogovor ni o tome da pošalješ pismo na zadatu temu i u roku,“ istakla je Cvijanović.

Ova situacija dovodi do dodatnih kašnjenja, jer, kako je objasnila, kada se predlože modifikacije, one često moraju da čekaju nekoliko dana na usvajanje. „Zbog toga se često natežemo oko besmislenih rečenica koje se mogu činiti glupima,“ dodala je ona. Ova opasnost od neusaglašenosti može stvoriti probleme kada je u pitanju glasanje o važnim pitanjima, jer neki članovi jednostavno neće glasati ako se ne slažu sa formulacijom.

Cvijanović je takođe naglasila da nedostatak javne komunikacije dodatno komplikuje situaciju. „Ako ne možeš izaći u javnost i reći – na predlog tog i tog usvojeno je to i to, onda udaraš na narcisoidna ogledala i nema tu kraja,“ rekla je Cvijanović. Ovim rečima je ukazala na potrebu za transparentnošću i jasnom komunikacijom među institucijama kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.

Odluka SAD da uvedu carine na robu iz BiH može imati značajan uticaj na ekonomiju zemlje, koja se već suočava sa raznim izazovima. Ove carine mogu otežati izvoz, smanjiti konkurentnost bosanskohercegovačkih proizvoda na američkom tržištu i potencijalno dovesti do smanjenja radnih mesta u određenim sektorima.

Analitičari smatraju da bi ova odluka mogla dodatno pogoršati odnose između BiH i SAD-a, posebno u kontekstu već postojećih tenzija. Naime, BiH se suočava sa brojnim unutrašnjim problemima, a dodatni pritisak sa strane međunarodnih partnera može dodatno otežati situaciju.

S obzirom na trenutne okolnosti, Cvijanović je pozvala na hitnu reakciju i zajednički pristup kako bi se izbegle dugoročne posledice koje bi carine mogle imati. Ona smatra da je neophodno da se sve strane uključe u proces pregovaranja i da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve učesnike.

U isto vreme, pozivajući se na dosadašnje iskustvo, Cvijanović je naglasila da će BiH morati da se bori sa ovim izazovima i da radikalne promene u pristupu i strategiji mogu biti ključne za budući uspeh. U tom smislu, ona je pozvala sve relevantne aktere da se fokusiraju na konstruktivnu saradnju i izgradnju zajedničkih rešenja koja će doprineti stabilnosti i razvoju zemlje.

Zaključno, odluka o carinama predstavlja ozbiljan izazov za BiH, a reakcije zvaničnika ukazuju na potrebu za unapređenjem unutrašnjih procesa odlučivanja i jačanje saradnje unutar institucija. Kroz transparentnost i efikasnost, BiH može pokušati da se suoči sa ovim izazovima i pronađe put ka održivom razvoju i prosperitetu.