Miroslav Đorđević iz Crljenca kod Petrovca na Mlavi pre skoro dva meseca doživeo je nesreću koja mu je zauvek promenila život. Njegov sin Mateja, koji je imao samo 17 godina, poginuo je 8. oktobra kada je jedan od automobila u nesreći udario u njega dok je čekao autobus. Ova tragedija postala je još strašnija kada su učesnici nesreće pokušali da sakriju Matejino telo u šipražju.

Miroslav je za Kurir podelio potresne detalje o svom gubitku. Kaže da je tog dana bio na poslu kada je saznao za nesreću. Njegov sin je radio preko omladinske zadruge i bio je blizu punoletstva. Pre nego što je otišao, njegova supruga mu je pripremila doručak. Otac tvrdi da je Mateja bio na stanici kada je došlo do sudara.

Miroslav sumnja da poznaje osobe odgovorne za nesreću, ističući da je jedna od njih iz sela. Prema njegovim rečima, vozač je izlazio sa sporednog puta punom brzinom i udario u njegovog sina, a zatim tvrdio da Mateja nije bio na stanici. „Istraga je u toku. Dečko je uhapšen, ali postoji sumnja zašto je drugi osumnjičeni pušten,“ kaže Miroslav.

Otac poginulog sina sumnja da su učesnici nesreće pokušali da sakriju tragove. „Tražili su četvrti točak od BMW-a, koji smo pronašli tek kilometar dalje od mesta nesreće,“ dodaje on. Miroslav veruje da su oni odgovorni za premeštanje Matejinog tela, jer je nemoguće da telo bude više od stotinu metara dalje od mesta udarca.

Tokom istrage, Miroslav je saznao da je vozač koji je udario njegovog sina imao samo povredu prsta i da je pešačio ka Domu zdravlja. „Neki izvori tvrde da je moj sin poginuo na licu mesta,“ naglašava on. Ovaj gubitak ostavio je duboke posledice na Miroslava, koji se suočava sa teškim psihičkim problemima i zdravstvenim komplikacijama.

„Život nam je promenio iz korena,“ kaže Miroslav, dodajući da je njegov sin zarađivao novac da pomogne porodici. Mateja je bio mesar i često je pomagao ljudima iz sela, uključujući jednog od učesnika nesreće. „Dolazio je i kući sa tim dedom, mleo mu meso za kobasice,“ objašnjava otac.

Miroslav se bori sa gubitkom i psihičkim problemima, za koje tvrdi da su ga odveli na psihijatriju, gde mu je dijagnostikovan tumor. „Pijem jaku terapiju koja me isključuje iz normalnog života,“ kaže on. Njegov život i život njegove porodice zauvek su promenjeni, a bol od gubitka Mateje ostaje duboko urezan u njegovom srcu.