ZAGREB – U Hrvatskoj su od početka juna započeli proces uklanjanja obeležja na grobovima koja su, prema novom zakonu, označena kao uvredljiva za nacionalne, verske i druge vrednosti vezane za Domovinski rat. Ovaj zakon, koji je stupio na snagu krajem maja, izazvao je različite reakcije među građanima, a prijave su do sada stigle iz Vukovarsko-sremske, Sisačko-moslavačke i Šibensko-kninske županije.

Zakon o grobljima predviđa uklanjanje spomenika koji su postavljeni nakon 30. maja 1990. godine, a među njima se nalaze i oni koji, kako se navodi, slave „agresorske vojnike tzv. Republike Srpske Krajine“. Do sada je prijavljeno oko dvadeset takvih spomenika, a porodice su do sada uklonile desetak njih. Ova situacija ukazuje na duboko podeljeno mišljenje o tome kako treba tretirati obeležja iz prošlosti, posebno u kontekstu rata devedesetih.

Jedan od uklonjenih spomenika je bista srpskog vojnika u uniformi, koja je predstavljala pripadnika jedinice Kapetana Dragana, kao i natpis „Tvoje knindže“. Ove akcije su izazvale različite reakcije među lokalnim stanovništvom, a neki smatraju da je potrebno ostaviti te spomenike kao deo istorijske baštine, dok drugi smatraju da je njihovo prisustvo uvredljivo i da treba biti uklonjeno.

Kritičari zakona ističu da bi ovakva praksa mogla da dovede do brisanja važnih delova istorije i da bi se mogla ponoviti greška iz prošlosti, kada su se slične akcije sprovodile u vreme totalitarnih režima. Mnogi smatraju da bi bilo bolje fokusirati se na pomirenje i razumevanje, nego na uklanjanje simbola koji podsećaju na teške trenutke u istoriji.

Međutim, pristalice zakona naglašavaju da je potrebno poštovati vrednosti i osećanja svih građana, posebno onih koji su pretrpeli gubitke tokom rata. Oni smatraju da simboli koji slave vojnike iz nekih od najtragičnijih trenutaka u hrvatskoj istoriji ne bi trebali imati mesto na javnim mestima, kao ni na grobljima, gde se odaje počast onima koji su izgubili život.

Ovaj proces uklanjanja spomenika nije samo pitanje zakona, već i pitanje identiteta. U društvu koje je još uvek podeljeno zbog ratnih trauma, svaka akcija, bilo to uklanjanje spomenika ili njihovo očuvanje, izaziva snažne emocije. Mnogi se pitaju kakav će biti dugoročni efekat ovih zakonskih mera na društvo i da li će one doprineti pomirenju ili dodatnim tenzijama.

U međuvremenu, postoje i pozivi na dijalog i razumevanje između različitih strana. Mnogi veruju da je važno otvoriti komunikaciju između različitih zajednica u Hrvatskoj kako bi se postiglo zajedničko razumevanje i pomirenje. Ovo je posebno važno u regionima gde su posledice rata i dalje prisutne.

S obzirom na to da je zakon još uvek nov, biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima. Da li će se nastaviti sa uklanjanjem spomenika, ili će se naći alternativna rešenja koja bi zadovoljila sve strane? Ova pitanja ostaju otvorena, a odgovori na njih će verovatno oblikovati budućnost društvenih odnosa u Hrvatskoj.

U svakom slučaju, proces uklanjanja spomenika postavlja važno pitanje o tome kako se nositi sa nasleđem prošlosti i kako izgraditi budućnost koja će biti pravednija i prihvatljivija za sve građane.