Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je u intervjuu za BBC izneo zabrinutost da bi Ukrajina mogla biti primorana da se odrekne delova svoje teritorije kao deo mogućeg mirovnog sporazuma sa Rusijom. Ova izjava dolazi u svetlu sve većeg pritiska koji na Ukrajinu vrši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, koji je sugerisao da bi teritorijalni ustupci mogli biti neophodni za postizanje mira.
Kličko je naglasio da je jedan od scenarija koji se razmatraju odricanje od dela teritorije, ističući da to nije fer rešenje, ali da bi moglo predstavljati privremenu opciju za postizanje mira. „Jedan od scenarija je… da se odrekne teritorije. To nije fer. Ali za mir, privremeni mir, možda to može da bude rešenje, privremeno,“ rekao je Kličko. Ipak, on je dodao da ukrajinski narod nikada neće prihvatiti rusku okupaciju.
Ove reči su izrečene nakon nedavnog ruskog napada na Kijev, koji je rezultirao smrću 12 ljudi, a više od 90 je povređeno. Ovaj napad je označen kao jedan od najsmrtonosnijih u poslednjim mesecima, što dodatno naglašava hitnost situacije u kojoj se Ukrajina nalazi.
Govoreći iz svog kabineta u Kijevu, Kličko je istakao svoju odgovornost kao gradonačelnika da brani prestonicu Ukrajine, koju je nazvao „srcem“ zemlje pogođene ratom. On je ukazao na to da bi predsednik Volodimir Zelenski mogao biti prisiljen da donese „bolno rešenje“ kako bi postigao mir, što dodatno komplikuje političku situaciju.
Na pitanje da li je imao razgovore sa Zelenskim o mogućim rešenjima, Kličko je odgovorio da nije, naglašavajući da predsednik Zelenski vodi te pregovore sam. „To nije moja funkcija,“ dodao je Kličko, što ukazuje na političke tenzije između njega i predsednika.
Zelenski i Kličko su politički protivnici, a Kličko je više puta optuživao predsednika i njegov tim da pokušavaju da potkopaju njegov autoritet. Ove tenzije dolaze u trenutku kada je Tramp, tokom ove nedelje, kritikovao Zelenskog zbog njegovog stava prema pregovorima o miru. Ukrajinski lider je ponovo isključio mogućnost priznanja ruske kontrole nad Krimom, koji je anektiran 2014. godine.
Tramp je izjavio da je Krim „izgubljen pre mnogo godina“ i da trenutno „nije tema razgovora“, što je dodatno pogoršalo situaciju. Međutim, Zelenski se pozvao na Deklaraciju o Krimu iz 2018. godine, koju je potpisao tadašnji državni sekretar SAD, Majk Pompeo, a u kojoj se jasno navodi da Sjedinjene Američke Države odbacuju pokušaj Rusije da anektira Krim.
Ova situacija predstavlja složenu političku igru u kojoj su interesi Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u stalnom sukobu. Kličkova izjava o mogućim teritorijalnim ustupcima ukazuje na to da se Ukrajina suočava s teškim odlukama dok nastavlja da se bori protiv ruske agresije.
Pitanje teritorijalnih ustupaka ostaje ključno u razgovorima o miru, a reakcije ukrajinskog naroda i međunarodne zajednice mogle bi značajno uticati na dalji razvoj situacije. Ukrajina, koja je već pretrpela ogromne gubitke u ovom sukobu, sada se suočava s mogućnošću dodatnih bolnih kompromisa kako bi obezbedila mir i stabilnost u regionu.
Kličko je svojom izjavom otkrio složenost situacije i težinu odluka koje bi mogle biti donete u narednom periodu. Dok se vojne operacije nastavljaju, političari na čelu Ukrajine će morati da balansiraju između nacionalnih interesa i pritisaka međunarodnih aktera.
