Evropska komisija razmatra nove, nekonvencionalne modele koji bi omogućili Ukrajini brzo pristupanje Evropskoj uniji, ali bez punopravnog članstva u početnoj fazi, potvrđuju zvaničnici EU. Ova ideja, koja je još u ranoj fazi razrade, mogla bi postati deo šireg mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije.

Prema dostupnim informacijama, Brisel razmatra tzv. „obrnuti proces pristupanja EU“, po kojem bi Ukrajina formalno postala članica Unije, ali bi puna prava – uključujući pravo glasa i potpuni pristup institucijama EU – sticala postepeno, u skladu sa napretkom u sprovođenju reformi i usklađivanju zakonodavstva sa standardima EU.

Cilj ove inicijative je da se Ukrajini ponudi kredibilna evropska perspektiva kao deo posleratnih bezbednosnih garancija, posebno u kontekstu mogućeg mirovnog sporazuma koji bi uključivao teritorijalne ustupke. Zvaničnici EU navode da bi čak i ograničeno članstvo moglo pomoći da takav sporazum dobije širu podršku ukrajinske javnosti, uključujući i na eventualnom referendumu.

– Moramo priznati da je ovo potpuno drugačija geopolitička realnost od one u kojoj su pravila proširenja EU prvobitno nastala – rekao je jedan visoki zvaničnik Unije.

U mirovnom planu od 20 tačaka, o kojem su razgovarale Sjedinjene Američke Države, Ukrajina i Evropska unija, pominje se 2027. godina kao mogući cilj za članstvo Ukrajine u EU. Međutim, mnoge države članice smatraju da je fiksni datum nerealan, jer je proces proširenja zasnovan na zaslugama i zahteva duboke reforme, kao i jednoglasnu ratifikaciju u parlamentima svih 27 članica EU.

Za poređenje, Poljskoj je bilo potrebno skoro deset godina pregovora da bi se pridružila EU 2004. godine – i to u mirnodopskim uslovima.

Prema razmatranom modelu, Ukrajina bi se brzo integrisala u političke i ekonomske strukture EU, ali bi pravo glasa i puni institucionalni uticaj dobijala tek nakon ispunjavanja ključnih kriterijuma, poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i usklađivanja zakonodavstva.

Slični prelazni periodi već su postojali tokom proširenja EU 2004. godine, kada nove članice nisu odmah dobile puna prava slobodnog kretanja radne snage. Ipak, aktuelni predlog ide znatno dalje i otvara brojna politička i pravna pitanja.

Zvaničnici EU priznaju da bi ovakav model mogao izazvati nezadovoljstvo kod drugih zemalja kandidata, poput Crne Gore i Albanije, koje godinama prolaze kroz tradicionalni, strogi proces pristupanja.

– Biće teško politički prodati ovu ideju – rekao je jedan zvaničnik.

Postavlja se pitanje kako objasniti zemljama koje su ispunile sve uslove zašto neko dobija prečicu.

Uprkos izazovima, u Briselu sve češće preovladava stav da je članstvo Ukrajine u EU pitanje evropske bezbednosti, a ne samo politike proširenja.

– U interesu Evrope je da Ukrajina bude u Evropskoj uniji – zbog naše sopstvene bezbednosti – poručio je jedan diplomata EU, dodajući da su „kreativna rešenja“ neophodna u vanrednim okolnostima.

Kako će se ova ideja dalje razvijati i da li će dobiti jednoglasnu podršku država članica, ostaje da se vidi. Jasno je, međutim, da rat u Ukrajini već menja dosadašnja pravila evropske integracije.