Ukupan državni dug Crne Gore na dan 31. decembar 2024. godine dostigao je 4,12 milijarde evra, što predstavlja 55,36% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove informacije objavila je Vlada Crne Gore, naglašavajući da je dug, uključujući depozite, u skladu sa ekonomskim trendovima zemlje. Preliminarni podaci Uprave za statistiku ukazuju da je BDP Crne Gore u 2024. godini iznosio 7,45 milijardi evra.

Vlada je takođe istakla da su tekući prihodi u 2024. godini iznosili 2,71 milijarde evra, što je za 0,05% manje od planiranog. Ovi prihodi čine 36,4% BDP-a, što ukazuje na stabilnost, ali i na izazove sa kojima se ekonomija suočava. U strukturi tekućih prihoda, najznačajniji deo dolazi iz poreza, koji čini 72,5% (1,96 milijardi evra), dok prihodi od doprinosa iznose 21,5% (584,7 miliona evra). Ostali prihodi čine 3,4% (92,2 miliona evra).

Budžetska potrošnja u 2024. godini iznosila je oko tri milijarde evra, što se prevodi u 40,3% BDP-a. Ova cifra ukazuje na značajan deo resursa koji se troši na različite javne usluge i projekte. U okviru budžetske potrošnje, socijalna davanja su zauzela najveći deo, čineći 33,6% ukupne potrošnje. Ova izdavanja su u 2024. godini iznosila oko milijardu evra, što predstavlja povećanje od 22,2% u odnosu na prethodnu godinu.

Ova statistika pokazuje da Crna Gora nastavlja da se suočava sa ekonomskim izazovima, ali i da se trudi da održava stabilnost i rast. U svetlu globalnih ekonomskih kretanja, važno je da Vlada vodi računa o održivosti javnih finansija i investira u projekte koji će doprineti dugoročnoj stabilnosti i razvoju.

U narednim godinama, ključno pitanje za Crnu Goru biće kako usmeriti svoje resurse na način koji će podsticati ekonomski rast, smanjivati javni dug i istovremeno poboljšavati životni standard građana. Socijalna davanja su važna, ali je potrebno i raditi na povećanju ekonomskih aktivnosti, privlačenju stranih investicija i jačanju domaće ekonomije.

Iako je trenutna slika budžetskih prihoda i rashoda izazovna, postoje i znaci oporavka i potencijalni pravci rasta. Investicije u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo mogu doneti dugoročne koristi i postaviti temelje za stabilniju ekonomiju. U tom smislu, planiranje i strategija Vlade biće ključni za budućnost Crne Gore.

Pored toga, važno je i kako će se Crna Gora suočiti sa globalnim izazovima, kao što su klimatske promene i ekonomske krize. Održivi razvoj i ekološke inicijative postaju sve važnije teme u savremenom svetu, a Crna Gora bi mogla da iskoristi svoje prirodne resurse na način koji će biti koristan i za ekonomiju i za životnu sredinu.

Ukratko, Crna Gora se nalazi na raskrsnici između trenutnih ekonomskih izazova i mogućnosti za budući razvoj. Održavanje stabilnosti javnih finansija, povećanje prihoda i racionalizacija budžetskih troškova biće ključni za ostvarenje ciljeva održivog razvoja. S obzirom na trenutne trendove, postoji nada da će se situacija poboljšati i da će građani Crne Gore moći da uživaju u blagostanju koje dolazi sa stabilnom i rastućom ekonomijom.