U Crnoj Gori je krajem jula 2023. godine zabeležen značajan porast broja blokiranih računa preduzeća i preduzetnika. Prema podacima koje je saopštila Centralna banka Crne Gore, više od 21.000 računa je blokirano, što predstavlja povećanje od 0,17% u odnosu na kraj prethodnog meseca. Ukupan iznos duga koji je doveo do blokade računa iznosi 1,49 milijardi evra, što je povećanje od 0,86% u odnosu na jun 2023. godine.

Ova situacija ukazuje na ozbiljne ekonomske probleme sa kojima se suočava Crna Gora. Blokade računa obično su rezultat neizmirenih obaveza prema bankama, poreskim organima ili drugim kreditorima. U ovom slučaju, koncentracija duga je posebno zabrinjavajuća, jer 10 najvećih dužnika čini čak 34,91% ukupnog iznosa blokada. Ova visoka koncentracija duga može dodatno destabilizovati ekonomsku situaciju u zemlji, jer su velike kompanije često stubovi privrede i njihovo poslovanje direktno utiče na zaposlenost i ekonomski razvoj.

Prema analitičarima, postoje različiti faktori koji doprinose ovom porastu blokiranih računa. Prvo, ekonomska kriza izazvana globalnim događanjima, kao što su pandemija COVID-19 i kriza u snabdevanju energentima, dovela je do smanjenja prihoda mnogih preduzeća. Mnoge firme su se suočile sa smanjenjem potražnje za svojim proizvodima i uslugama, što je rezultiralo smanjenjem likvidnosti. U takvim uslovima, plaćanje dugova postaje sve teže.

Drugo, visoka inflacija i rast cena osnovnih životnih namirnica dodatno pritisnuo su finansije domaćinstava i preduzeća. U takvoj situaciji, mnoge kompanije su prisiljene da smanje troškove kako bi preživele, što često uključuje odlaganje plaćanja dugova. Ovaj lančani efekat može dovesti do još većih problema, a dugovi se nakupljaju, što rezultira blokadama računa.

Pored toga, zakonski okvir i administrativni postupci za rešavanje dugova u Crnoj Gori su često sporiji i manje efikasni nego što bi bili poželjni. To može dovesti do situacije u kojoj preduzeća ne mogu brzo da reše svoje dugove, a dugotrajne blokade računa mogu ozbiljno ugroziti njihovo poslovanje.

Kako bi se suočila sa ovom situacijom, Crna Gora bi mogla razmotriti različite mere. Jedna od opcija je unapređenje zakonskog okvira koji bi omogućio brže i efikasnije rešavanje dugova. Takođe, podrška malim i srednjim preduzećima može igrati ključnu ulogu u stabilizaciji ekonomije. Državna pomoć, kao što su subvencije ili olakšice, može pomoći preduzećima da prebrode krizu.

Osim toga, važno je da preduzeća razvijaju strategije za upravljanje dugovima i likvidnošću, kako bi se smanjila zavisnost od kredita. Edukacija preduzetnika o finansijskom upravljanju može igrati ključnu ulogu u smanjenju broja blokada računa u budućnosti.

U zaključku, situacija sa blokiranim računima u Crnoj Gori ukazuje na ozbiljne ekonomske izazove sa kojima se zemlja suočava. Potrebno je delovati brzo i efikasno kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije. Snažna saradnja između vlade, finansijskih institucija i preduzeća može doprineti stabilizaciji ekonomije i smanjenju broja blokiranih računa, što bi u konačnici doprinelo boljem poslovnom okruženju i ekonomskom razvoju zemlje.