Klimatske promene su postale jedan od najvažnijih faktora koji utiču na proizvodnju voća u Srbiji i širom sveta. U protekloj deceniji, vremenske nepogode kao što su prolećni mraz, grad, suše i ekstremne letnje temperature postale su sve učestalije, a njihovo delovanje drastično menja uslove rasta i razvoja voća. Ovo je izjavila dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, koji naglašava da su poslednjih godina voćarstvo u Srbiji i globalno pretrpeli velike štete zbog ovih klimatskih promena.

Prolećni mraz posebno je uticao na voćnjake, a voće koje cveta ranije, kao što su kajsije, trešnje i breskve, najviše je pogođeno. Prema procenama, ukupni prinos voća u Srbiji je prepolovljen u odnosu na višegodišnje proseke. Šljive i kajsije su pretrpele najteže gubitke, dok je potražnja za ovim plodovima u porastu zbog njihove vrednosti za preradu, naročito u rakiju. Višnja, koja ranije nije bila podložna mrazu, takođe je pretrpela značajne štete. Jabuke su bile na nivou od 70 do 80 procenata optimalnog roda, dok je kruška pretrpela veće gubitke u odnosu na jabuku.

Iako jagodasto voće nije pretrpelo velike štete od mraza, nepovoljne vremenske prilike kasnije su uticale na slab rod maline i kupine. Sušni periodi u junu, julu i avgustu dodatno su otežali situaciju, a u zasadima sa sistemima za navodnjavanje problema sa vlagom nije bilo. Ipak, visoke temperature i niska vlažnost vazduha negativno su uticale na prinos maline, što je rezultiralo sitnijim plodovima.

Dr Jevremović naglašava da prolećni mraz predstavlja najveću pretnju voćarstvu, ali postoje mere adaptacije koje se mogu primeniti. U zavisnosti od voćne vrste, sorte i lokaliteta, različite strategije zaštite mogu uključivati paljenje biljnih ostataka, zadimljavanje, orošavanje, kao i korišćenje parafinskih sveća i helikoptera. Ipak, uspeh ovih mera zavisi od brojnih faktora, a troškovi zaštite mogu biti značajni za proizvođače.

Vlada Srbije je krajem 2023. godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine. U okviru ovog programa, planiraju se razne mere kako bi se bolje adaptirali na posledice klimatskih promena. Dr Jevremović ističe da su potrebna velika finansijska ulaganja koja mnogi proizvođači ne mogu sami da obezbede. Samo zajedničkim delovanjem proizvođača, naučnika i državnih institucija može se očekivati napredak u borbi protiv klimatskih promena.

Osim prolećnog mraza, dr Jevremović ukazuje i na opasnosti od gradonosnih oblaka, gde protivgradne mreže mogu pružiti efikasnu zaštitu. On savetuje proizvođačima koji nemaju sredstva za ovakvu zaštitu da razmotre osiguranje useva, koje može pomoći u zaštiti ekonomskih interesa.

Problemi sa sušom se mogu rešavati navodnjavanjem i instalacijom različitih sistema. Međutim, u nekim područjima gde se gaji voće, nedostatak vode ostaje ograničavajući faktor. Klimatske promene takođe donose promene u zaštiti bilja, a s toplijom klimom pojavljuju se nove bolesti i štetočine, što zahteva prilagođene programe zaštite.

Proizvodnja voća suočava se sa brojnim izazovima. Klimatske promene smanjuju prinose, pogoršavaju kvalitet plodova, a u ekstremnim slučajevima mogu potpuno uništiti rod. Proizvođači su primorani da ulažu u svoje zasade, suočavajući se sa troškovima koji često premašuju prihode.

U svetlu ovih izazova, dr Jevremović naglašava važnost poštovanja zahteva voćnih vrsta i sorti u vezi s klimatskim, zemljišnim i drugim uslovima. Odabir neadekvatnog lokaliteta može brzo završiti proizvodnju. Srbija se suočava s velikim izazovima u poljoprivredi, a potrebno je hitno delovanje kako bi se očuvala budućnost voćarstva i osigurali prihodi proizvođača.