Zagrebačka policija je juče intervenisala u naselju Blato u Novom Zagrebu, nakon što su stanovnici prijavili grupu uličnih trubača koji su uzrokovali buku i ulazili u dvorišta privatnih kuća. Prema informacijama koje prenosi hrvatski Indeks, građani su izrazili nezadovoljstvo zbog toga što su trubači svirali direktno ispod prozora njihovih stanova, što je izazvalo jaku buku.

Stanovnici su izjavili da su trubači, iako su neki prolaznici odbili da im daju novac, nastavili sa svirkom. Jedna čitateljka je izjavila: „Bili su juče i danas opet, mislim da ih je bilo pet s trubama i velikim bubnjem, prolaze ulicama i sviraju ljudima pod prozorima. Jako je glasno i odjekuje i u stanovima, nemoguće je to ne čuti ni uz zatvorene prozore.“

Osim toga, trubači su se kretali i po delovima Novog Zagreba, gde su ulazili u dvorišta, u naseljima sa porodičnim kućama. Ovaj problem je izazvao zabrinutost među građanima, koji su se pitali da li će gradske vlasti preduzeti neke mere kako bi se sprečili ovakvi događaji u budućnosti.

Zagreb je u ovom kontekstu kontaktiran kako bi se saznalo da li razmatraju slične mere kao što su one koje su uvedene u Ljubljani. Gradski portal je najavio da će objaviti odgovor vlasti kada ga dobiju. Prethodno je Gradsko veće Ljubljane, na predlog gradonačelnika Zorana Jankovića, zabranilo spontane ulične muzičke nastupe do kraja decembra. Ova odluka je doneta zbog kritika da novogodišnji program favorizuje „balkansku muziku“, koja prema vlastima „nije deo slovenačke kulturne i božićne tradicije“.

U međuvremenu, gradonačelnik Sinja, Miro Bulj, je na Badnji dan udaljio romski orkestar sa javnog prostora, navodeći da pesme koje su izvodili nisu bile primerene i da muzičari nisu imali potrebne dozvole za nastup. Ove situacije ukazuju na rastuću tenziju u vezi sa uličnom muzikom i njenim mestom u savremenim gradovima, kako u Hrvatskoj, tako i u Sloveniji.

Očigledno je da se građani sve više žale na buku koju proizvode ulični muzičari, što dovodi do pitanja o granicama slobode umetničkog izražavanja u javnim prostorima. Dok neki smatraju da bi ulična muzika trebala biti deo gradske kulture, drugi se žale na buku i narušavanje privatnosti. Ovaj sukob interesa može postati još izraženiji ukoliko gradske vlasti ne pronađu ravnotežu između podrške umetnicima i zaštite prava stanovnika na miran život.

U međuvremenu, reakcije na ove događaje su podeljene. Dok jedni smatraju da bi gradske vlasti trebale da deluju i postave jasna pravila o javnim nastupima, drugi smatraju da je potrebno očuvati slobodu umetničkog izražavanja u javnom prostoru. Očekuje se da će situacija u Zagrebu dovesti do daljih rasprava o regulaciji ulične muzike i njenom mestu u savremenom gradskoj kulturi.

U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se slične situacije javljaju i u drugim gradovima širom regiona. Kako se društvo razvija, tako se i stavovi o umetnosti i njenoj funkciji u javnom prostoru menjaju. Stručnjaci za kulturu upozoravaju da je važno pronaći ravnotežu između umetničke slobode i potrebe za tišinom i privatnošću građana.

Ova situacija u Zagrebu može poslužiti kao primer za druge gradove da razmotre svoje pristupe uličnoj muzici i kako bi mogli da obezbede harmoniju između umetničkog izražavanja i svakodnevnog života svojih građana.