Branislav Marković, poznatiji kao Bane Točak, bio je istaknuta figura u svetu kulture, čija je strast za pozorištem, muzikom i pisanjem ostavila dubok trag u svojoj lokalnoj zajednici. Nažalost, ovaj talentovani pisac i režiser preminuo je 64. godini života nakon duge i teške bolesti. Njegov doprinos kulturi prevazišao je samo stvaranje umetnosti; uključivao je i borbu za očuvanje tradicija i kulturnog identiteta u svom okruženju.

Marković je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1994. godine, u Grupi za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Tokom svoje karijere, postao je član više značajnih udruženja, uključujući Udruženje dramskih pisaca Srbije, Udruženje književnika Vranja i Udruženje novinara Srbije. Ova članstva su mu omogućila saradnju s drugim umetnicima i doprinos razvoju kulturne scene u Srbiji.

Jedan od razloga Markovićeve popularnosti bio je njegov talent za komediju, posebno na južnom dijalektu. Njegova dela, kao što su „Povratak iz Haga“ (2006), „Putovanje kroz guste grane“ (2008), „Proizvedeno u Holivudu“ (2010), „Kuvačke priče“ (2010), „Svemoguća misija“ (2012) i „El Mud(r)indžo“ (2014), igrana su širom Srbije, a posebno su se izvodila u izvođenju Dragana Marjanovića – Bože. Ove komedije su postale deo kulturnog nasleđa i značajno doprinele popularizaciji pozorišne umetnosti u regionu.

Osim pozorišnih komada, Marković je bio i autor nekoliko značajnih knjiga. Među njima se izdvaja „Pozajmljena lica“ – drama (2001), „Za njeno ime“ – SMS poezija (2006), kao i „ROKI ZA PREKROT“ – savremena monokomedija. Njegova sposobnost da kombinuje humor s ozbiljnim temama učinila je njegova dela relevantnim i zanimljivim za široku publiku, što ga je učinilo jedinstvenim na srpskoj kulturnoj sceni.

Njegove komedije često su se oslanjale na lokalni kontekst i specifične karaktere, što je dodatno doprinelo njihovoj popularnosti. Markovićeva sposobnost da prenese svakodnevne situacije i probleme kroz humor omogućila je njegovim delima da rezoniraju s publikom i istovremeno pružaju kritički osvrt na društvo. Time je uspeo da izgradi most između umetnosti i života, čime je dodatno obogatio srpsku kulturnu scenu.

Pored toga, Marković je aktivno učestvovao u različitim kulturnim projektima i inicijativama, kroz koje je nastojao da unapredi pozorišnu umetnost i doprinese razvoju mladih talenata. Njegovo angažovanje u udruženjima i saradnja s drugim umetnicima doprineli su razvoju i promociji pozorišta kao važnog dela društvenog života.

Nažalost, njegova smrt ostavila je prazninu u kulturi, a njegov doprinos će se dugo pamtiti. Ovaj talentovani umetnik nije bio samo stvaraoc, već i mentor mnogim mladim umetnicima koji su sledili njegov put. Njegova sposobnost da inspiriše i motiviše druge ostavila je dubok trag u zajednici.

Sahrana Branislava Markovića obaviće se u nedelju, 25. januara, u kapeli na groblju u Prekodolcu, a prijatelji, porodica i obožavaoci će se oprostiti od ovog izuzetnog umetnika u 13 sati. Porodica je obavestila sve poštovaoce njegovog dela o mogućnosti da izraze saučešće i odaju počast njegovom nasleđu.

Branislav Marković je bio više od umetnika; bio je simbol borbe za očuvanje kulturnog identiteta i tradicija. Njegova dela nastaviće da žive kroz izvođenja i čitanja, inspirišući nove generacije umetnika da slede njegove korake i nastave da razvijaju bogatstvo srpske kulture.

U svetlu njegovog odlaska, prisetimo se njegovih reči i dela koja su oblikovala našu umetničku scenu. Njegova strast i predanost umetnosti biće večna inspiracija svima nama.