Krunidbene insignije kralja Petra I Karađorđevića, pohvala monahinje Jefimije, pokrov za mošti kneza Lazara, skulpture Danubius i Dupljajska votivna kolica našli su se na listi kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Ove vrednosti predstavljaju ključne aspekte srpske istorije i kulture, a njihova očuvanja doprinosi razumevanju nacionalnog identiteta.

Kruna, šiptar, šar ili orb, porfira i kopča su jedine sačuvane kraljevske insignije u istoriji Srbije. Ove predmete koristili su tokom jedine novovekovne ceremonije krunisanja srpskog vladara. Interesantno je da je nacrt krunidbenih predmeta izradio Mihailo Valtrović, osnivač srpske arhitekture i arheologije, koji je takođe upravljao Narodnim muzejem. Kruna, koja ima poseban značaj, napravljena je od drške Karađorđevog topa, čime se simbolički povezuje ustanička borba i obnova srpske državnosti.

Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, ističe da je kruna izrađena u Parizu, u radionici braće Faliz. Posle izrade, kruna je pozlaćena osmokaratnom zlatom, a ukrašena je plavim ljiljanima i belim orlovima od emajla, što predstavlja kompleksnu tehniku. Zanimljivo je da kralj Petar nije želeo da se ističe bogatstvom, već je stavljanje naglaska na krunisanje bilo od suštinskog značaja.

Ono što je takođe značajno jeste da je krunisanju nedostajalo prisustvo stranih monarha zbog političkih previranja, uključujući ubistvo dinastije Obrenović. U paradnoj povorci, pored kralja Petra, bio je i najstariji sin knjaza Nikole Petrovića, Danilo Petrović Njegoš, što je ukazalo na dobre odnose između Crne Gore i novog srpskog kralja.

Plašt koji je korišćen tokom krunidbe je purpurne boje, optočen hermelinom, a ukrašen je ljiljanima i dvoglavim orlovima. Ovaj plašt se smatra jednim od najznačajnijih krunidbenih predmeta.

Pohvala monahinje Jefimije, koja se takođe našla na listi značajnih kulturnih dobara, vodi nas u period nakon Kosovskog boja 1389. godine, koji je duboko utkan u nacionalnu svest Srba. Ova pohvala je izvezena na platnu koje je prekrivalo glavu kneza Lazara, a čuva se u Muzeju Srpske pravoslavne crkve.

U ovom artefaktu, monahinja Jefimija moli Svetog kneza Lazara da bude zaštitnik svog naroda, čime se naglašava njena visoka obrazovanost i značaj njenog dela. Ova pesma se smatra prvim delom srpske poezije.

Osim ovih predmeta, na listi su se našle i skulpture Danubius, koje svedoče o postojanju praistorijskog naselja u predelu oko Đerdapa. Ove skulpture prikazuju ribolika božanstva i otkrivaju značaj vode za stanovnike tog vremena. Na osnovu istraživanja, veruje se da je prikazana moruna, vrsta ribe koja je imala poseban značaj za mezolitsku zajednicu.

U Narodnom muzeju se čuvaju i Dupljajska votivna kolica, koja su pronađena tokom poljskih radova u selu Dupljaja. Ova kolica predstavljaju remek-delo praistorijske umetnosti i takođe su dobila status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Na njima su prikazane barske ptice i antropomorfna figura, što pruža uvid u stil života i umetnost tog perioda.

Sve ove kulturne vrednosti su od izuzetnog značaja za razumevanje srpske istorije i identiteta. Očuvanje ovih predmeta omogućava nam da bolje shvatimo bogatstvo naše kulturne baštine i njen značaj u formiranju nacionalnog identiteta.