ZAGREB – U prvih pet meseci ove godine, Hrvatska beleži pad broja turista, a mnogi smatraju da su visoke cene ključni uzrok ovog trenda. Iako su cene u nekim sektorima povećane, iz vlasti poručuju da to ne bi trebalo da utiče na turističku sezonu, ističući da će posetilaca biti. Međutim, upozorenja iz Vlade i Hrvatske narodne banke ukazuju na opasnost od daljeg smanjenja realne potrošnje.

Guverner Hrvatske narodne banke, Boris Vujčić, naglašava da je realna potrošnja već počela da opada, dok se gosti iz inostranstva žale na visoke troškove. Maria, turistica iz Španije, podelila je svoje iskustvo o vožnji taksijem koja je poskupela sa 60 na 120 evra. Slične komentare izneli su i gosti iz Belgije i Nemačke, koji su primetili porast cena u restoranima i drugim uslugama.

Nautičari, koji su često važan deo hrvatskog turizma, takođe su izrazili zabrinutost. U Splitu je primećen pad potražnje za vezovima tokom juna i jula. Sara Doužan Županović, šefica grupacije pružatelja usluga smeštaja na plovilima, navela je da gosti sve više provode vreme na svojim brodovima, smanjujući konzumaciju u restoranima.

Ugostitelji se suočavaju sa povećanjem cena sirovina, najma i režijskih troškova. Anton Fariš, ugostitelj iz Rovinja, ističe da su cene u Hrvatskoj slične onima u Evropi, ali dodaje da su radnici takođe poskupeli. Neki ugostitelji su pokušali da zadrže posetioce podizanjem cena, verujući da turisti neće štedeti na malim zadovoljstvima.

Cene su se drastično razlikovale, pa je kafa s mlekom u hotelu s pet zvezdica u Zagrebu koštala 3,5 evra, dok je u Opatiji cena bila čak 6 evra. Ovo je izazvalo zabrinutost među vlastima, koje pozivaju turistički sektor na zdrav razum i odgovorno određivanje cena. Ministar privrede, Ante Šušnjar, apelovao je na sve da se suzdrže od prekomernog podizanja cena kako bi se izbeglo ostajanje bez gostiju.

Upozorenje je stiglo i iz Hrvatske narodne banke, gde se ističe da su cene u Hrvatskoj u protekle tri godine porasle duplo brže nego kod konkurenata na Mediteranu. Ovo je dovelo do gubitka tržišnog udela u noćenjima, a ekonomisti se slažu da su cene postale previše visoke u poređenju sa konkurencijom. Mladen Vedriš, ekonomski analitičar, ukazuje na diskrepanciju između rasta cena i kupovne moći turista, što može dovesti do smanjenja broja posetilaca.

Dok se svi ovi problemi javljaju, Hrvatska se suočava sa izazovima kako bi održala svoju poziciju na turističkom tržištu. Vlasti i stručnjaci apeliraju na sve učesnike u turizmu da se fokusiraju na održavanje konkurentnosti i privlačenje turista kroz razumnu politiku cena. U suprotnom, Hrvatska bi mogla izgubiti deo svog tržišta u korist drugih mediteranskih destinacija koje nude slične usluge po povoljnijim cenama.

U svetlu ovih informacija, važno je da se svi akteri u turističkom sektoru osvrnu na trenutne trendove i izazove kako bi osigurali održivost i prosperitet hrvatskog turizma u budućnosti. Samo kroz saradnju i razumevanje potreba turista, Hrvatska može nastaviti da bude popularna destinacija na evropskoj karti turizma.