Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa sve većim pritiscima u vezi sa strategijama za očuvanje svojih nacionalnih interesa u Arktiku, posebno kada je u pitanju Grenland. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da SAD moraju da poseduju ovu dansku teritoriju kako bi sprečile potencijalnu okupaciju od strane Rusije ili Kine. Tokom obraćanja novinarima u Beloj kući, Tramp je naglasio da će „uraditi nešto na Grenlandu, sviđalo im se to ili ne“, ističući značaj kontrole nad tim područjem za nacionalnu sigurnost.

Tramp je naveo da ukoliko SAD ne preuzmu kontrolu nad Grenlandom, postoji rizik da bi ga mogle okupirati Rusija ili Kina, što bi bilo neprihvatljivo za Sjedinjene Američke Države. „Ne možemo da dozvolimo da imamo Rusiju ili Kinu za suseda“, rekao je Tramp, podvlačeći važnost preuzimanja aktivne uloge u ovom pitanju. On je ukazao na to da SAD već imaju vojnu prisutnost na Grenlandu, ali da to nije dovoljno da bi se osigurala efikasna odbrana. „Kada ga posedujemo, branimo ga. Zakupnine se ne brane na isti način. Morate ga posedovati“, dodao je predsednik.

Ove izjave dolaze u trenutku kada bivša premijerka Danske, Hele Torning-Šmit, kritikuje američku politiku prema Grenlandu, smatrajući je „maltretiranjem“ Danske. U razgovoru za Skaj njuz, ona je uporedila situaciju sa školskim dvorištem, naglašavajući da mala Danska teško može da se suprotstavi velikim silama kao što su SAD. „To je čin agresije“, istakla je Torning-Šmit, dodajući da bi eventualni američki napad ili aneksija Grenlanda predstavljali „kraj NATO-a kakvog poznajemo“.

Portparolka Bele kuće, Kerolajn Livit, potvrdila je da se pitanje kontrole nad Grenlandom aktivno razmatra u razgovorima između predsednika i tima za nacionalnu bezbednost. Iako Grenland vodi većinu svojih unutrašnjih poslova, Danska zadržava kontrolu nad spoljnom, odbrambenom i bezbednosnom politikom.

Takođe, Torning-Šmit je naglasila da bi proširenje američkog vojnog prisustva na Grenlandu bilo prihvatljivo samo ako se sprovede u saradnji sa Danskom, Grenlandom i NATO-om. Ona je izrazila zabrinutost zbog Trampovih pretnji, smatrajući da one „šokiraju danski način razmišljanja o saveznicima“. Dodala je da evropski lideri trenutno rade na mirnom rešavanju situacije i da su šanse za sukob minimalne ukoliko SAD deluju u koordinaciji s Danskom i Grenlandom.

Trampove izjave o Grenlandu nisu nove i podsećaju na prethodne komentare iz 2019. godine kada je razmatrao mogućnost kupovine ovog ostrva, što je izazvalo kritike iz Danske. Tada je danska vlada odbila ovu ideju, smatrajući je neprihvatljivom. Međutim, trenutna retorika američkog predsednika ukazuje na to da se pitanje kontrole nad Grenlandom ponovo našlo na dnevnom redu.

U svetlu ovih događaja, analitičari smatraju da bi jačanje američke vojne prisutnosti na Grenlandu moglo izazvati napetosti ne samo između SAD i Danske, već i između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine. S obzirom na geopolitičke interese u Arktiku, kontrola nad Grenlandom mogla bi imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost i međunarodne odnose.

Sve u svemu, trenutna situacija ukazuje na ozbiljnost američkih namera u vezi sa Grenlandom, dok se Danska i njeni lideri suočavaju sa izazovima u očuvanju suvereniteta i odbrambenih interesa. U narednim mesecima će biti ključno pratiti kako će se situacija razvijati i koje korake će preduzeti SAD, Danska i druge zainteresovane strane u ovom strateški važnom području.