Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije, Uroš Stevanović, nedavno je pokazao svoju ljubav prema sportu na neobičan način, odlučivši da slobodne trenutke provede na fudbalskom terenu. U okviru Treće gradske lige Kragujevca, Stevanović je nastupio za FK Divostin, tim koji se takmiči u sedmom rangu srpskog fudbala. Ovaj potez je iznenadio mnoge, ali i pokazao njegovu strast prema sportu uopšte, bez obzira na nivo takmičenja.

Stevanović, koji je nedavno sa reprezentacijom Srbije osvojio evropsku titulu trijumfom nad Mađarskom, pokazao je da mu nije strano ni blato lokalnih terena. Njegov povratak u FK Divostin, gde je ranije igrao, predstavlja nastavak njegove sportske priče. Na fudbalskom terenu, Uroš ne samo da se takmiči, već uživa u druženju sa starim saigračima i u radosti postizanja golova. Ova veza sa Divostinom ilustruje njegovu skromnost i ljubav prema sportu, bez obzira na to koliko je uspešan kao selektor.

U razgovoru sa članovima kluba, Stevanović je istakao koliko mu znači igranje za Divostin. „U reprezentaciji je čast… a u Divostinu je kuća!“ rekao je, pokazujući time svoju posvećenost i ljubav prema svom lokalnom klubu. Njegovo prisustvo na utakmicama postalo je prava atrakcija, ne samo za igrače već i za navijače, koji su oduševljeni njegovim talentom i sposobnostima na terenu.

FK Divostin je iskoristio priliku da se pohvali dolaskom Stevanovića, naglašavajući njegovu sposobnost da se prilagodi različitim sportovima. „Na travi miran i siguran, a u vodi prava ajkula!“ napisali su na društvenim mrežama kluba, ističući njegovu svestranost i sportski duh. Njihova poruka je jasna – Stevanović nije samo selektor vaterpolo reprezentacije, već i igrač koji se sa istim žarom bori za pobede u fudbalu.

Pored toga, Stevanović je pokazao da poznaje pravila i fudbalskog sporta. Kada su ga pitali koliko traje fudbalska utakmica, on je sa osmehom odgovorio: „Devedeset minuta… i četiri četvrtine!“ Ova šala ukazuje na njegovu sposobnost da se zabavlja i opusti, čak i kada se takmiči na lokalnom nivou.

Uroš Stevanović je postao simbol zajedništva i ljubavi prema sportu, pokazujući da je uspeh na visokom nivou moguće spojiti sa skromnošću i posvećenošću lokalnim timovima. Njegov entuzijazam i strast prema fudbalu i vaterpolu inspirisali su mnoge mlade sportiste, koji vide u njemu uzor i motivaciju.

Društvene mreže su preplavljene pozitivnim komentarima o njegovom angažovanju u Divostinu. Mnogi su istaknuli kako je njegov povratak na fudbalski teren osveženje za lokalnu zajednicu, koja se ponosi svojim igračima. Stevanović je postao ne samo sportista, već i simbol zajedništva, pokazujući da sport može spojiti ljude bez obzira na razlike u nivou takmičenja.

Na kraju, Uroš Stevanović je dokazao da ljubav prema sportu ne poznaje granice. Njegova sposobnost da se vrati korenima i uživa u igri na lokalnom nivou, dok i dalje uspešno vodi reprezentaciju, govori o njegovoj strasti i posvećenosti. Njegov primer može poslužiti kao inspiracija mnogima, podsećajući nas da je u sportu najvažnije uživati i raditi ono što volimo, bez obzira na nivo takmičenja.