Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, istakla je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji potrebu za ozbiljnim pristupom klauzuli o uzajamnoj odbrani EU, koja se nalazi u članu 42.7 Ugovora o EU. Ova klauzula, koja predviđa kolektivnu odbranu članica EU u slučaju agresije, sve više se doživljava kao alternativa za obezbeđenje bezbednosti Evrope, posebno u svetlu smanjenja američke podrške NATO-u.

Fon der Lajen je naglasila da je došlo vreme da se „oživi“ ova klauzula, dodajući da je potrebna „šok terapija“ kako bi se bezbednost Evrope shvatila ozbiljno. „Priznajem, bila je potrebna izvesna šok terapija,“ rekla je, objašnjavajući da su određene linije pređene i da se više ne može vratiti nazad. „Nijedan tabu ne sme ostati neizazvan“ kada je reč o evropskoj odbrani, poručila je, naglašavajući potrebu za novom bezbednosnom strategijom.

U svom obraćanju, predsednica je istaknula kako je Evropska unija ostala „neumoljiva“ u podršci Ukrajini, što je označila kao „pravo evropsko buđenje“ i naglasila da je to samo početak onoga što treba učiniti. Takođe, naglasila je potrebu za jačanjem evropskog „kičmenog stuba“ u oblasti strateških resursa, uključujući svemir, obaveštajne službe i dubinske kapacitete.

Fon der Lajen je apelovala za formalizaciju novih bezbednosnih saradnji, ukazujući na to da Evropa, posebno Ujedinjeno Kraljevstvo, treba da se približi po pitanjima bezbednosti, ekonomije i odbrane demokratije. „Deset godina nakon Bregzita, naše budućnosti su više nego ikada povezane,“ rekla je, obraćajući se premijeru Ujedinjenog Kraljevstva, Kiru Starmeru.

U svom govoru, predsednica je citirala Džerija Fridhajma, pomoćnika američkog ministra odbrane iz 1970-ih, koji je upozorio na opasnosti od prepuštanja odgovornosti za bezbednost drugima. Ove reči, prema njenim rečima, „odražavaju neke neprijatne istine“ o evropskoj samozadovoljnosti u vezi s bezbednošću.

Fon der Lajen je istakla da Evropska unija mora delovati brže i odlučnije, što bi moglo značiti prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti. Ovaj pristup bi omogućio brže donošenje odluka, čime bi se moglo zaobići pravo veta pojedinih zemalja, kao što je Mađarska u vezi sa članstvom Ukrajine u EU.

U kontekstu američke politike, Fon der Lajen je opisala Roberta Rubina kao „dobrog prijatelja“ i „jakog saveznika“. Iako je priznala da neki u američkoj administraciji imaju oštriji ton po ovim pitanjima, nije direktno pominjala predsednika ili potpredsednika SAD. Kada je upitana o izjavama generalnog sekretara NATO-a, Marka Rutea, koji je rekao da Evropa može samo da sanja o opstanku bez SAD, Fon der Lajen se ograničila na rečenicu da ne postoji samo „status kvo“ ili „podela i haos“, već da postoji mnogo više opcija između tih krajnosti.

U zaključku, Fon der Lajen je naglasila da „status kvo nije zadovoljavajući“, što se odnosi kako na Evropu, tako i na SAD. Ova izjava jasno ukazuje na potrebu za novim pristupom bezbednosti i odbrani u Evropi, u svetlu sve većih geopolitičkih izazova.

Evropska unija se suočava sa izazovima koji zahtevaju brzo delovanje i prilagođavanje novim okolnostima, a Fon der Lajenova je pozvala na jedinstvo i kolektivnu odgovornost članica kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost u regionu.