Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je danas izneo oštru kritiku na račun Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, nazvavši ga jednim od retkih sudova u svetu koji je uspeo da se proglasi protivustavnim. Ova izjava je došla u trenutku kada se nastavlja rasprava o radu ovog suda, koji je u fokusu političkih tenzija u zemlji.
Na svom nalogu na društvenoj mreži Iks, Dodik je ukazao na to da su umesto devet sudija, odluke Ustavnog suda donošene prvo od strane pet, a sada od sedam sudija. On je istakao da je još „tragičnije“ to što se Ustavni sud bavi pitanjima koja Ustav BiH uopšte ne pokriva. Ove tvrdnje su izazvale oštre reakcije među političarima i pravnicima, koji smatraju da se ovakvim izjavama dodatno potpiruju postojeće podele unutar Bosne i Hercegovine.
Dodik je u svom postu na Iksu naveo: „Kao što koza čuva kupus, tako i Ustavni sud BiH čuva Ustav. To je jedini ustavni sud na svetu koji je uspeo da sebe načini protivustavnim. Nema odredbe Ustava koju nisu prekršili. Poduhvat za Riplija.“ Ove reči su jasno pokazale njegov stav prema institucijama koje bi trebale da čuvaju pravni okvir države.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se Ustavni sud suočava s kritikama zbog svojih odluka koje su se često ticale ključnih pitanja koja utiču na funkcionisanje države. Mnogi posmatrači smatraju da su Dodikove tvrdnje deo šireg narativa o urušavanju institucija koje dolazi iz Republike Srpske, a koje se često koristi kao sredstvo za jačanje političkog legitimiteta i pritisak na centralne vlasti.
Ustavni sud BiH, osnovan 1995. godine, ima ključnu ulogu u tumačenju Ustava i zaštiti ljudskih prava. Međutim, njegov rad je često bio predmet sukoba između različitih političkih aktera u zemlji. Kritičari tvrde da su odluke suda ponekad u suprotnosti s interesima entiteta, dok zagovornici smatraju da je sud od suštinskog značaja za očuvanje vladavine prava.
Milorad Dodik, vođa političke stranke SNSD i jedan od ključnih političkih figura u Republici Srpskoj, već duže vreme izražava sumnju u rad Ustavnog suda. On je više puta istakao da smatra da sud donosi odluke koje su u suprotnosti sa interesima Srba u Bosni i Hercegovini. Ove izjave su često izazivale kontroverze i politizovale situaciju u zemlji, koja i dalje nosi teške posledice rata devedesetih godina.
Dodikova retorika o Ustavnom sudu može se posmatrati i kao deo šire strategije jačanja autonomije Republike Srpske. U poslednje vreme, on je često govorio o mogućnosti održavanja referenduma o ključnim pitanjima, kao što su pravo na odlučivanje o zakonima koje donosi centralna vlast u Sarajevu. Ovakvi potezi dodatno komplikuju političku situaciju u zemlji i postavljaju pitanje budućnosti državnih institucija.
U međuvremenu, Ustavni sud nastavlja sa radom i razmatranjem predmeta, ali se suočava s izazovima koji dolaze iz političke sfere. Politički analitičari smatraju da je važno da se institucije u Bosni i Hercegovini stabilizuju kako bi se obezbedio miran suživot različitih etničkih grupa i političkih ideologija.
Dodikove izjave o Ustavnom sudu nisu novost u političkom diskursu Bosne i Hercegovine, ali su svakako podstakle nova razmišljanja o ulozi pravosudnih institucija u očuvanju vladavine prava i stabilnosti države. Kako se situacija bude razvijala, ostaje da se vidi kako će ove tenzije uticati na budućnost Bosne i Hercegovine i njenog političkog sistema.
