Hrvatski parlament je danas usvojio budžet za 2024. godinu, zajedno sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu. Ova odluka doneta je većinom glasova, a tokom procesa usvajanja, određeni broj amandmana opozicije je takođe prihvaćen. Budžet je usvojen sa 77 glasova „za“, dok je 54 poslanika bilo „protiv“.

Planirani prihod za narednu godinu postavljen je na 35,7 milijardi evra, dok su rashodi projektovani na 39,8 milijardi evra. Ovaj deficit u budžetu izazvao je različite reakcije među političarima i ekonomistima, s obzirom na to da se radi o značajnom zaduženju, što može imati dugoročne posledice po finansijsku stabilnost zemlje.

Podaci o budžetu ukazuju na to da će Hrvatska nastaviti sa politikom ulaganja u ključne sektore poput obrazovanja, zdravstva i infrastrukture. Ove oblasti su prepoznate kao prioritetne, a povećana sredstva bi trebala doprineti daljem razvoju i unapređenju usluga koje država pruža građanima.

Opozicija je, s druge strane, izrazila zabrinutost zbog visine planiranih rashoda, ukazujući na to da bi država trebalo da bude opreznija sa trošenjem javnog novca, posebno u svetlu globalnih ekonomskih kriza i inflacije. Kritičari su takođe naglasili da bi vlasti trebale razmotriti strategije za smanjenje javnog duga, kako bi se osigurala održivost budžeta u budućnosti.

Takođe, važno je napomenuti da je budžet za 2024. godinu deo šireg strategijskog okvira koji uključuje i planove za naredne godine. Projekcije za 2027. i 2028. godinu ukazuju na dalji rast potrošnje, što može biti izazov ukoliko se ne ostvare očekivani prihodi.

U samom budžetu, poseban fokus stavljen je na podršku malim i srednjim preduzećima, koja su ključna za zapošljavanje i ekonomski rast. Povećanje subvencija i olakšica za preduzetnike očekuje se kao način za podsticanje privrede, naročito u postpandemijskom periodu.

Takođe, u budžetu su predviđena sredstva za borbu protiv klimatskih promena, kao i za projekte zelenih tehnologija. Ove inicijative su deo šireg evropskog plana za održivost i zaštitu životne sredine, a Hrvatska se trudi da se uklopi u te globalne trendove.

Usvajanje budžeta takođe dolazi u vreme kada Hrvatska nastavlja sa procesima pristupanja Evropskoj uniji i ispunjavanja obaveza u okviru zajedničke politike. Očekuje se da će to doneti dodatna sredstva iz fondova EU, što može dodatno osnažiti budžetske planove.

Uprkos izazovima, vlasti se nadaju da će implementacija ovog budžeta doprineti stabilnosti i razvoju hrvatske ekonomije. Ključne strategije uključuju unapređenje infrastrukture, digitalizaciju javnih usluga i jačanje obrazovnog sistema, što bi trebalo da obezbedi dugoročne koristi za građane.

Završno, usvajanje budžeta za 2024. godinu predstavlja važan korak za Hrvatsku, ali i izazov. Ključno će biti kako će se realizovati planirani projekti i kako će se upravljati javnim resursima u vremenu neizvesnosti i promena. Politika odgovornog upravljanja budžetom može biti presudna za postizanje stabilnosti i održivosti u narednim godinama.