Vlada Republike Slovenije najavila je značajne promene u organizaciji radnog vremena koje bi mogle drastično uticati na model zaposlenja mnogih radnika koji su blizu penzije. Ove promene, kako se navodi na slovenačkom portalu Nadlani, podrazumevaju uvođenje fleksibilnijeg radnog modela koji uključuje četvorodnevnu radnu nedelju, smanjenje broja radnih sati nedeljno, kao i mogućnost skraćenog radnog vremena za starije zaposlene i one sa dugim radnim stažom.

Prema najavama, pravni okvir koji će omogućiti ove izmene biće finalizovan do marta 2026. godine, a prva faza primene planira se za 1. januar iste godine. Ove promene su deo šire strategije usmerene na poboljšanje kvaliteta života radnika, povećanje produktivnosti i bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života.

Državni sekretar u slovenačkom Ministarstvu za rad, porodicu, socijalna pitanja i jednake mogućnosti, Dan Juvan, naglasio je da će novine omogućiti veću slobodu i prilagodljivost za određene kategorije zaposlenih. Zaposleni stariji od 58 godina, kao i oni sa najmanje 35 godina radnog staža, moći će da se dogovore sa poslodavcem o alternativnom radnom rasporedu. Ovo može uključivati slobodne petke, šestosatno radno vreme ili drugačiju organizaciju rada koja će se i dalje smatrati punim radnim vremenom.

Osim toga, planira se formalno priznanje 30-časovne radne nedelje kao punog radnog vremena, čime se otvaraju mogućnosti za šire oblike zapošljavanja uz kraće, ali efikasnije radno angažovanje. Slovenačke vlasti naglašavaju da cilj ovih promena nije smanjenje obima posla, već povećanje efikasnosti i zadovoljstva na radnom mestu, uz humanizaciju radnih uslova i podsticanje dužeg ostanka starijih radnika na tržištu rada.

Uvođenje ovakvih rešenja u slovenačkom radnom zakonodavstvu može imati dalekosežne posledice. Mnogi radnici, posebno oni koji su pred penzijom, dobiće priliku da prilagode svoj radni raspored potrebama svojih života, čime se može smanjiti stres i poboljšati ukupno zadovoljstvo poslom. Ovo je posebno važno u svetlu starenja radne snage i potrebe za zadržavanjem iskusnih radnika na tržištu.

Fleksibilni radni modeli, poput skraćenog radnog vremena ili četvorodnevne radne nedelje, postaju sve popularniji širom sveta. U mnogim zemljama, kompanije su već prešle na ovakve modele kako bi privukle i zadržale talente. Slovenija se sada pridružuje ovom trendu, nastojeći da unapredi svoj radni okvir i prilagodi ga savremenim potrebama radnika.

Ova inicijativa takođe može biti odgovor na sve veće zahteve zaposlenih za boljim ravnotežom između privatnog i poslovnog života. Mnogi radnici danas traže fleksibilne opcije koje će im omogućiti da više vremena provode sa porodicom ili se bave ličnim interesima, a novi model zaposlenja može zadovoljiti te zahteve.

Dok se pripremaju pravne osnove za ove promene, važno je da se obezbedi i adekvatna edukacija poslodavaca o tome kako implementirati nove radne modele. Uvođenje fleksibilnosti u radno vreme može doneti mnoge prednosti, ali takođe zahteva i promenu u načinu razmišljanja menadžmenta i organizaciji rada.

S obzirom na sve veći fokus na mentalno zdravlje i blagostanje radnika, Slovenija se čini kao lider u regionu kada je reč o unapređenju radnih uslova. Uvođenje ovakvih inovacija može postaviti primer drugim zemljama u regionu i šire, pokazujući da je moguće postići ravnotežu između potreba poslodavaca i prava zaposlenih.

U zaključku, promene koje su najavljene u Sloveniji predstavljaju pozitivan korak ka modernizaciji radnog zakonodavstva i prilagođavanju savremenim potrebama radne snage. Fleksibilnost, efikasnost i zadovoljstvo na radnom mestu postaju prioriteti, a očekuje se da će ove promene doneti dugoročne koristi i za radnike i za poslodavce.