U romanu „Pitaj za Andreu“ autor Noel V. Ajli istražuje granice trilera, horora i ženskog zajedništva. Ova knjiga nije za one koji žele ostati u svojoj zoni komfora; ona se bavi temama koje mnogi znaju, ali retko izgovaraju. Priča upozorava na mračnu stranu savremenog života, gde iza najsvetlijih osmeha može da se krije čudovište.

Glavne junakinje, Megan, Briša i Skaj, su mlade, inteligentne i pune nade. Upoznaju „savršenog“ muškarca preko aplikacije za upoznavanje. Njegova šarmantna ličnost, pažljivost i sposobnost da pridobije njihovo poverenje brzo ih osvojaju. Međutim, ispostavlja se da je on ubica. Ova mračna preokret je srž romana i postavlja pitanje kako se žrtve često doživljavaju u društvu.

Roman opisuje tragične sudbine tri žene i njihovu borbu protiv jednog monstruoznog predatora. Iako su njihovi životi završeni, knjiga sugeriše da smrt ne može da ih ućutka. Njihova priča postaje glasno upozorenje o opasnostima savremenog sveta i načinu na koji se društvo odnosi prema žrtvama. U knjizi se postavlja pitanje: „Šta bi se dogodilo da žrtve mogu da odgovore?“ Ova ideja je centralna, jer se često žrtve okrivljuju zbog svojih odluka, poput odlaska na sastanak ili verovanja u dobre namere drugih.

Kroz likove, Ajli kritikuje kulturu koja često okreće glavu pred stvarima kao što je femicid. Čini se da se u 21. veku žene i dalje suočavaju s predrasudama i stigmatizacijom kada postanu žrtve nasilja. Roman je zastrašujuće realističan, ali istovremeno pruža i osećaj osnaženja. Ajli ne samo da istražuje tamne strane ljudske prirode, već i snagu zajedništva među ženama.

Pitanje ženskog zajedništva prepliće se kroz celu priču. U trenutku kada su se Megan, Briša i Skaj suočile s pretnjom, njihova povezanost postaje ključna. One nisu samo pojedinačne žrtve, već simbolizuju sve žene koje su ikada bile u opasnosti ili su pretrpele nasilje. Ajli koristi njihove priče da naglasi važnost podrške i solidarnosti među ženama, kao i potrebu za osnaživanjem.

Roman „Pitaj za Andreu“ je triler koji se čita s napetostima i emocijama, sa osećajem gnjeva i tuge zbog nepravde. Autor uspeva da stvori napetu atmosferu, gde čitalac ne može da odvoji oči od stranica, pitajući se šta će se desiti sledeće. Ova kombinacija napetosti i društvene kritike čini knjigu izuzetno snažnom i relevantnom.

Ajli takođe istražuje način na koji se društvo nosi s gubicima. U knjizi se jasno vidi kako se žrtve često svedu na statistiku, dok se stvarne priče o njihovim životima zanemaruju. Kroz prizmu ovih žena, autor poziva čitatelje da preispitaju svoje stavove prema ženskim žrtvama nasilja i da prepoznaju njihovu ljudskost.

Pored svih ovih tema, roman „Pitaj za Andreu“ takođe se bavi pitanjem kako se ljudska bića nose s traumom i gubitkom. Priče ovih žena su zapravo priče o hrabrosti i borbi, čak i nakon smrti. Njihova prisutnost se oseća i u trenutku kada bi svi drugi očekivali da nestanu. Na taj način, knjiga postaje i svojevrsni omaž svim ženama koje su se borile protiv nasilja i nepravde.

U zaključku, „Pitaj za Andreu“ je više od običnog trilera. To je snažna i emotivna priča koja postavlja važna pitanja o društvenim normama, ženskoj solidarnosti i promenama koje su potrebne da bi se stvorilo sigurnije okruženje za sve žene. Preporučuje se svima koji žele da se suoče s ovim važnim temama, a knjiga je dostupna u knjižarama Vulkani i na sajtu vulkani.rs.