Malinarstvo je značajna ekonomska aktivnost u Srbiji, koja učestvuje sa oko 20 procenata u svetskoj proizvodnji malina. Ova proizvodnja je pretežno orijentisana ka izvozu, sa čak 85-90% proizvedenih malina odlazi na strano tržište. Glavni izvozni pravci su zemlje Evropske unije, kao što su Nemačka, Francuska, Belgija i Austrija. Međutim, srpske maline se suočavaju sa izazovima, posebno zbog slabije cenovne konkurentnosti u odnosu na Poljsku i Ukrajinu, čime se dodatno otežava pozicija srpskih proizvođača.

U poslednjim decenijama, Srbija beleži rast investicija u malinarstvu, posebno u sektoru svežih malina, koje donose znatno veće cene nego zamrznute. Proizvodnja u zaštićenim i poluzaštićenim prostorima omogućava produženje perioda sazrevanja malina i izvoz van sezone, što može doneti znatno veće zarade. Investicije se takođe usmeravaju u modernizaciju tehnologije, uključujući kvalitetan sadni materijal i nove sorte malina koje su otporne na nepovoljne uslove.

Jedan od ključnih elemenata suvremene proizvodnje malina je izbor sorti. Gajenje jednorodnih sorti maline, koje su razvijene tokom osamdesetih godina prošlog veka, postalo je popularno zbog svojih plodova koji ne tamne i održavaju privlačan izgled. Najpoznatija sorta je „Tulameen“, koja je postala simbol svetskog brendiranja sveže maline. U Srbiji su se počeli podizati malinjaci sa ovom i drugim sortama poput „Glen Ample“, čime se povećava konkurentnost na tržištu.

Savremena proizvodnja malina zahteva i specijalizovano pakovanje, poput MOD tehnologije koja produžava svežinu plodova. Holandija je lider u selekciji novih sorti sa ciljem postizanja celogodišnje proizvodnje, dok se u Srbiji uzgajaju i sorte kao što su „Tulamagic“ i „San Rafael“. Dvorodne sorte maline, koje omogućavaju produženi period berbe, postaju sve popularnije, jer se mogu gajiti u različitim klimatskim uslovima i zahtevaju manju negu.

Tehnologije gajenja dvorodnih malina obuhvataju različite pristupe, uključujući jednorodne i dvorodne sisteme. Određene tehnike, poput pinciranja mladih izdanaka, produžavaju period berbe, dok gustina sklopa igra ključnu ulogu u proizvodnji. Organizacija prostora u zasadu omogućava bolji razvoj mladih izdanaka, što je ključno za ostvarivanje maksimalne proizvodnje.

Globalne klimatske promene i urbanizacija predstavljaju izazove za malinarstvo, ali se i vansezonska proizvodnja prilagođava tim promenama. U nastojanju da zaštite maline od nepovoljnih vremenskih uslova, proizvođači se okreću zaštićenim prostorima i korišćenju specifičnih sadnih materijala, što omogućava duži period berbe i bolji kvalitet plodova.

Uvođenje fotoselektivnih mreža predstavlja još jedan napredak u gajenju malina, jer te mreže modifikuju svetlost i mogu smanjiti infekcije gljivicama. Ove mreže poboljšavaju i kvalitet plodova, kao i vreme berbe, čime se dodatno povećava konkurentnost srpske proizvodnje.

U zaključku, srpsko malinarstvo se suočava sa brojnim izazovima, ali istovremeno pokazuje sposobnost prilagođavanja i inovacija. Povećanje kvaliteta proizvoda, zaštita od nepovoljnih uslova i usmeravanje na izvoz predstavljaju ključne strategije za održivost i rast ovog sektora. S obzirom na globalnu potražnju za malinama, Srbija ima potencijal da ojača svoju poziciju na svetskom tržištu uz pravilno usmerene investicije i modernizaciju proizvodnje.