Sjedinjene Države već skoro dva meseca upozoravaju Rusiju da će sankcije biti pooštrene, ako se ne postigne napredak u procesu rešavanja spora sa Ukrajinom, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio u intervjuu za emisiju „Face the Nation“ na CBS-u. Rubio je istakao da je važno da se postigne napredak u pregovorima, kako bi se izbegla dodatna eskalacija sukoba.
Rubio je podsetio na predlog zakona koji su pripremili republikanski senator Lindzi Grejam iz Južne Karoline i demokrata Ričard Blumental iz Konektikata. Ovaj zakon ne samo da poziva na sankcije protiv Rusije, već i na carine od 500% na uvoz iz zemalja koje kupuju rusku naftu, naftne derivate, prirodni gas, uranijum i druge proizvode. Ova mera je deo šire strategije da se izvrši pritisak na Moskvu kako bi se pokrenuli pregovori o mirnom rešenju sukoba.
Prema rečima državnog sekretara, američka administracija je zamolila Kongres da joj da malo vremena da vidi da li može doći do bilo kakvog napretka u pregovorima. „Međutim, bili smo prilično jasni sa ruskom stranom pre šest ili sedam nedelja. Preneli smo ruskoj strani da su ovi napori za pooštravanje sankcija u Kongresu u toku“, rekao je Rubio, naglašavajući da se situacija pažljivo prati.
Rubio je dodao da Bela kuća ne može da zaustavi i da kontroliše ove napore, ali je istakao da je podrška za ovaj zakon velika. „77 od 100 senatora trenutno podržava projekat“, rekao je Rubio, što ukazuje na široku političku saglasnost o potrebi za jačanjem pritiska na Rusiju.
Prema izveštajima, podrška ovom projektu raste zbog nedostatka „značajnog napretka“ u pregovorima između Rusije i Ukrajine, koji su se održali u Istanbulu. Prvi direktan sastanak predstavnika dve zemlje u poslednje tri godine održan je 16. maja. Tokom ovog sastanka, delegacije su se dogovorile da razmene ratne zarobljenike po formuli „1000 za 1000“ i da razmene predloge za prekid vatre. Ipak, mnogi analitičari smatraju da je to daleko od stvarnog rešenja sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp više puta je upozoravao na spremnost da pooštri sankcije protiv Rusije, ako bude potrebno, ali je takođe naglasio da to ne bi želeo da učini. Evropske zemlje takođe razmatraju nova ograničenja protiv Moskve, u slučaju da ne pristane na prekid vatre. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku klimu u regionu.
Kremlj je, s druge strane, saopštio da je Moskva odlučna da ozbiljno traži načine za dugoročno mirno rešenje, ali je istakla da je jezik ultimatuma neprihvatljiv za Rusiju. Pres-sekretar predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je plašenje Rusije sankcijama gubljenje vremena. „Oni koji uvode ograničenja su kreteni“, rekao je Putin, ukazujući na to da Rusija neće popustiti pod pritiskom.
U svetlu ovih događaja, situacija ostaje napeta, a međunarodna zajednica s pažnjom prati razvoj događaja. Američki i evropski lideri pozivaju na dijalog, ali i na čvrst stav prema Moskvi, dok Rusija nastavlja da se brani od optužbi i pritisaka. Očigledno je da će naredni dani i nedelje biti ključni za dalji razvoj situacije i potencijalni napredak prema mirnom rešenju.
U ovoj kompleksnoj situaciji, jasno je da će međunarodna politika i dalje biti pod velikim pritiskom, a odluke koje se donesu u narednom periodu mogu imati dalekosežne posledice za stabilnost u regionu i šire.
