Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, je danas izjavio da većinu rukovodstva Bosne i Hercegovine čine naslednici onih koji su podržavali fašizam, što, prema njegovim rečima, ilustruje disfunkciju zemlje. U intervjuu za TASS, Dodik je izrazio pesimizam u vezi sa budućnošću BiH, naglašavajući da ni čuvena bugarska proročica Vanga ne bi mogla da predvidi šta čeka ovu zemlju.
Dodik je ukazao na to da je Bosna i Hercegovina „veštačka zemlja“ koja je svoj međunarodni status dobila tokom raspada bivše Jugoslavije. On je dodao da su Bošnjaci „na strani revizionista sa Zapada“, te da to ne kriju. Prema njegovim rečima, mnogi od njih su potomci onih koji su bili deo jedinica Vermahta, koje su tokom Drugog svetskog rata počinile strašne zločine na teritoriji BiH.
Dodik je istakao da su mnogi od trenutnih lidera u BiH zapravo deca i unuci onih koji su bili na strani fašista, što, kako je rekao, objašnjava zašto Bosna i Hercegovina ne može da funkcioniše. On je takođe naglasio da je BiH stvorena „na zahtev bosanskih muslimana, Bošnjaka, i jednog dela liberalne elite sa Zapada“, dok su Hrvati i Srbi bili protiv toga.
Dodao je da su se Hrvati i Srbi „slučajno našli u jednoj državi koja se pokazuje kao zajednica koja nije sposobna da funkcioniše“. U tom kontekstu, citirao je Ivu Andrića, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, koji je rekao: „čim se nađete u Bosni, logika prestaje da funkcioniše“. Ove reči su, prema Dodiku, savršeno opisale trenutnu situaciju u zemlji.
Dodikovi komentari dolaze u trenutku kada se BiH suočava sa ozbiljnim političkim i ekonomskim izazovima. U zemlji koja je podeljena na etničke linije, politička stabilnost je često dovedena u pitanje. Mnogi analitičari smatraju da je trenutni politički sistem neodrživ i da bi dodatne tenzije mogle dovesti do novih sukoba.
U poslednje vreme, Dodik je često kritikovao zapadne zemlje zbog njihovog pristupa BiH i navodne podrške bošnjačkoj političkoj eliti. Njegove izjave su izazvale brojne polemike, kako unutar BiH, tako i u međunarodnoj zajednici. Kritičari ga optužuju da podstiče nacionalizam i etničke tenzije, dok njegovi pristalice smatraju da se bori za prava Srba u BiH.
Dodik je takođe govorio o ulozi stranaca u BiH, smatrajući da je prevelika intervencija sa strane dovela do trenutne krize. On je naglasio potrebu za većom autonomijom Republike Srpske i ukazao na to da bi BiH trebalo da se reorganizuje, kako bi se omogućilo funkcionalnije upravljanje.
Mnogi posmatrači se slažu da bi BiH mogla imati koristi od dubljih političkih reformi i uspostavljanja sistema koji bi bolje odražavao stvarne potrebe i želje svih etničkih grupa u zemlji. Međutim, postavlja se pitanje da li je trenutna vlast spremna na takve promene ili će nastaviti sa trenutnom praksom, koja se oslanja na nacionalizam i etničke podele.
U svetlu ovih izazova, budućnost Bosne i Hercegovine ostaje neizvesna. Dok politički lideri nastavljaju sa međusobnim optužbama i sukobima, građani BiH se suočavaju sa svakodnevnim problemima koji ih pogađaju nezavisno od njihove etničke pripadnosti. Mnogi se pitaju koliko dugo će ovakva situacija moći da traje i šta će biti potrebno da se postigne dugotrajni mir i stabilnost u regionu.
Dodikove izjave samo su poslednji u nizu komentara koji ukazuju na duboku podeljenost i tenzije koje i dalje postoje u Bosni i Hercegovini, a koje će verovatno još dugo ostati u fokusu domaće i međunarodne politike.
