Najmanje devetoro Venecuelanaca, među kojima su aktivisti za ljudska prava i pripadnici nevladinih organizacija, pušteni su danas na slobodu iz zatvora u Karakasu. Ovaj događaj se dešava u kontekstu promena u politici prema zatvorenicima u zemlji, koju je najavila privremena predsednica Delsi Rodrigez.

Zatvorenici koji su pušteni na slobodu nalazili su se u ozloglašenom zatvoru Helikoide, poznatom po teškim uslovima i kršenju ljudskih prava. Među oslobođenima su aktivista za ljudska prava Havijer Tarazona, aktivista Luis Isturiz, kao i političari Vilijans Dijaz, Rodrigo Perez, Oamira Salazar i Glijermo Lopez. Njihovo oslobađanje je dočekano sa oprezom, s obzirom na dugotrajne kritike međunarodnih organizacija o stanju ljudskih prava u Venecueli.

U okviru najavljenog „zakona o amnestiji“, Delsi Rodrigez je istakla da će ovaj zakon omogućiti puštanje više stotina zatvorenika, uključujući i one koji su bili zadržani zbog političkih aktivnosti. Ovaj zakon bi se primenjivao na slučajeve od 1999. godine do danas, ali isključuje sve koji su umešani u ubistva, ozbiljna kršenja ljudskih prava i trgovinu drogom. Planirano je da zatvor Helikoide bude preuređen u sportski centar i centar za socijalne usluge, što dodatno ukazuje na promene u pristupu vlasti prema zatvorenicima.

Iako je vlada saopštila da je oslobođeno više od 600 osoba, organizacija za ljudska prava Foro Penal tvrdi da u Venecueli još uvek ima 711 političkih zatvorenika. Ova razlika u brojevima ukazuje na duboku podelu između vlade i nevladinih organizacija kada je reč o stanju ljudskih prava. Alfredo Romero, direktor Foro Penal, naglašava da opšta amnestija mora da obuhvati sve građane i da ne sme da služi kao pokriće za nekažnjivost.

Prošle sedmice, u akciji koja se smatra delom šireg pokreta za oslobađanje političkih zatvorenika, najmanje 80 osoba koje Foro Penal smatra političkim zatvorenicima oslobođeno je iz zatvora širom zemlje. Ove akcije su izazvale različite reakcije, od optimizma među porodicama zatvorenika do sumnje u istinske namere vlasti.

U međuvremenu, međunarodna zajednica pažljivo prati događaje u Venecueli. Sjedinjene Američke Države su 3. januara izvršile vojni napad u Karakasu, prilikom čega su uhapšeni predsednik Nikolasa Madura i njegova supruga Silija Flores. Ovaj incident dodatno komplikuje situaciju u zemlji, jer se vodi borba između vlade i opozicije, kao i između različitih međunarodnih aktera koji imaju različite interese u regionu.

Oslobađanje zatvorenika, u kontekstu najavljenih amnestija, može se smatrati pokušajem vlasti da poboljša svoju sliku i smanji pritisak međunarodne zajednice. Ipak, mnogi analitičari smatraju da će pravi test za vlast biti ne samo broj oslobođenih zatvorenika, već i to kako će se rešavati pitanja ljudskih prava i slobode govora u zemlji.

Kao što je poznato, situacija u Venecueli je već godinama složena, sa ekonomskim krizama, političkim previranjima i stalnim protestima građana. Oslobađanjem zatvorenika, vlasti možda pokušavaju da skrenu pažnju sa unutrašnjih problema, ali je jasno da je potrebno više od pojedinačnih amnestija da bi se postiglo trajno rešenje i obezbedila prava svih građana.

U ovom trenutku, Venecuela se suočava sa izazovima koji su kompleksni i duboko ukorenjeni u njenoj političkoj i društvenoj strukturi. Očekuje se da će naredni dani doneti više informacija o daljim koracima vlasti i reakcijama međunarodne zajednice na trenutne događaje.