Analiza veštačke inteligencije (AI) postavila je nova pitanja o autentičnosti slika flamanskog umetnika iz 15. veka, Jana van Ajka, koje se nalaze u muzeju u Italiji i Americi. Istraživanja su pokazala da nijedna od slika „Sveti Franja Asiški prima stigme“ ne sadrži prepoznatljive poteze četkicom ovog čuvenog majstora, što dovodi u pitanje njihovu pravost.

Jedna od slika se nalazi u Muzeju umetnosti u Filadelfiji, dok se druga čuva u Kraljevskim muzejima u Torinu. Oba dela su nepotpisana i skoro identična, a ovi nalazi su preneseni od strane britanskog lista „Gardijan“. U okviru naučnih testova, koje je sprovela švajcarska kompanija Art Recognition u saradnji sa Univerzitetom Tilburg u Holandiji, korišćena je veštačka inteligencija za analizu slika. Rezultati su pokazali da nijedna od dve slike ne sadrži karakteristične poteze četkicom Jana van Ajka.

Til-Holger Borhert, vodeći stručnjak za Van Ajkovo slikarstvo i direktor muzeja Suermondt-Ludvig u Ahenu, izjavio je da ovi nalazi podržavaju teoriju da su obe slike nastale u umetnikovoj radionici, ali da nije sigurno da ih je on i naslikao. To otkriće otvara nova pitanja o tome kako se pripisuje autorstvo umetničkih dela, posebno kada su u pitanju slike koje su se dugo smatrale originalima.

Jan van Ajk je jedan od pionira slikanja uljem, a za njegovog života sačuvano je manje od 20 njegovih dela. Njegov stil se odlikuje preciznošću i dubokom emocionalnošću, što ga čini jednim od najvažnijih umetnika svog vremena. Zbog toga je svaki novi nalaz o njegovim delima od velikog značaja za umetničku zajednicu i istoričare umetnosti.

U poslednjih nekoliko godina, kompanija Art Recognition je identifikovala čak 40 lažnih slika koje su bile ponuđene na eBay-u, što dodatno ukazuje na problem koji postoji u svetu umetnosti kada je reč o autentičnosti i vrednosti umetničkih dela. Ove analize koriste napredne algoritme veštačke inteligencije kako bi identifikovali karakteristične obrasce u slikama, što može pomoći u rasvetljavanju misterija koje okružuju neka od najpoznatijih umetničkih dela.

Jedan od izazova sa kojima se umetnički svet suočava jeste kako razlikovati originalna dela od onih koja su nastala u radionicama umetnika, ali nisu direktno naslikana od strane njih. Ova situacija može dovesti do preispitivanja vrednosti umetničkih dela, kao i njihovog mesta u istoriji umetnosti. Pitanje autorstva je posebno važno, jer se umetnička dela ne vrednuju samo na osnovu njihove estetske vrednosti, već i kroz prizmu njihovih autora.

U svetlu ovih saznanja, umetnički muzeji i galerije moraju biti oprezni prilikom pripisivanja dela određenim umetnicima. Postavljanje rigoroznih standarda za autentičnost može pomoći u očuvanju integriteta umetničkog tržišta i osigurati da se umetnička dela pravilno cene.

Analize veštačke inteligencije postaju sve važnije u oblasti umetnosti, jer omogućavaju detaljnije i objektivnije ispitivanje autentičnosti dela. Ova tehnologija može pružiti nove uvide u istoriju umetnosti i pomoći u razumevanju kako su umetnici stvarali svoja dela. U tom smislu, veštačka inteligencija ne predstavlja samo alat za analizu, već može biti ključni faktor u redefinisanju umetničkih kanona i vrednosti u savremenom svetu.

U konačnici, pitanje autentičnosti Jana van Ajka i njegovih slika „Sveti Franja Asiški prima stigme“ može imati dalekosežne posledice po način na koji se posmatraju i vrednuju umetnička dela. Kako se tehnologija razvija, tako se i naše razumevanje umetnosti i njenog mesta u društvu menja, što može dovesti do novog pogleda na umetničko stvaralaštvo i njegovu vrednost.