PODGORICA – Vise od 50.000 stranaca koji imaju legalan boravak u Crnoj Gori nije evidentirano u zvaničnim popisnim podacima s kraja 2023. godine. Prema dokumentu „Demografska kriza: Da li Crna Gora planira ili improvizuje?“, koji su objavili Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i Društvo statističara i demografa, na kritični datum popisa, 31. oktobra 2023. godine, Uprava za statistiku zabeležila je 46.898 stranaca sa uobičajenim mestom boravka, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) vodilo evidenciju o čak 98.694 stranih državljana sa privremenim ili stalnim boravkom.

Najveći raskorak zabeležen je kod ruskih državljana – prema popisu ih je bilo 13.550, dok MUP registruje čak 27.032. Slična disproporcija primećena je i kod državljana Srbije (13.031 prema 22.661) i Turske (1.869 prema 9.467). Ovi podaci ukazuju na ozbiljan problem u prikupljanju statističkih informacija, što može imati dalekosežne posledice po planiranje i razvoj društvenih politika.

Prema važećem Zakonu o popisu, svi stranci sa regulisanim boravkom, ali i oni koji planiraju da u zemlji ostanu duže od godinu dana, trebalo je da budu obuhvaćeni. Ipak, istraživanje ukazuje da je obuhvat bio znatno manji, delom zbog slabih informativnih kampanja, nedostatka prevoda i jezičkih barijera, ali i zbog ograničenog dometa popisivača. Ova situacija nije samo tehnički problem, već ozbiljno pitanje pouzdanosti statistike i sposobnosti države da planira razvoj na osnovu stvarnog stanja.

U vremenu kada stranci igraju važnu ulogu u ekonomiji, obrazovanju i tržištu nekretnina Crne Gore, njihova „statistička nevidljivost“ otežava kreiranje inkluzivnih javnih politika. Ovi podaci predstavljaju signal da je sistem popisa nužno reformisati kako bi se osiguralo da svi stanovnici, bez obzira na njihovu nacionalnost, budu pravilno evidentirani i uzeti u obzir pri donošenju odluka.

S obzirom na sve veći broj stranaca koji se nastanjuju u Crnoj Gori, od suštinske je važnosti da se ovakvi problemi reše. Neophodno je poboljšati komunikaciju sa stranim državljanima, pružiti im potrebne informacije i olakšati proceduru popisa. U suprotnom, Crna Gora rizikuje da ostane bez ključnih informacija potrebnih za razvoj strategija koje bi podržale ekonomski rast i socijalnu koheziju.

Zbog ovih izazova, CDT i Društvo statističara i demografa apelovali su na nadležne institucije da preduzmu korake ka unapređenju sistema popisa kako bi se osigurao tačan i sveobuhvatan prikaz stanovništva. U tom kontekstu, preporučuje se jačanje saradnje između različitih državnih organa, kao i angažovanje nevladinih organizacija koje se bave pravima stranaca.

Pored toga, važno je da se razviju strategije za uključivanje stranaca u društveni život zemlje, što bi moglo doprineti boljim rezultatima u budućim popisima. Samo kroz inkluzivnost i transparentnost može se stvoriti zajednica u kojoj se svi njeni članovi osećaju dobrodošlo i ravnopravo.

U skladu sa tim, neophodno je da se nastavi sa radom na jačanju kapaciteta statističkih institucija i obezbeđivanju adekvatnih resursa za sprovođenje budućih popisa. Takođe, potrebno je razvijati informativne kampanje koje će strancima olakšati razumevanje procedura i značaja popisa. Ovakvi koraci su ključni za izgradnju društva koje prepoznaje i ceni raznolikost kao bogatstvo, a ne kao prepreku.

U zaključku, trenutna situacija ukazuje na potrebu za hitnim reformama u oblasti popisa stanovništva, kako bi se obezbedilo da svi koji žive u Crnoj Gori budu pravilno evidentirani i uključeni u društveni i ekonomski život zemlje.