Bezgotovinsko plaćanje postaje sve prisutnije u Srbiji, a najnovija istraživanja pokazuju da čak 75% građana veruje u ovaj način transakcije. S obzirom na ubrzan način života i sveprisutnu digitalizaciju, sve više ljudi svakodnevno koristi elektronska plaćanja umesto gotovine. Ovaj trend je, kako stručnjaci ističu, donio brojne prednosti i olakšice, ali i određene izazove.

Jedan od ključnih faktora koji je doprineo porastu upotrebe digitalnih plaćanja je pandemija COVID-19. Tokom pandemije, kada su fizičke transakcije bile ograničene, mnogi su se okrenuli onlajn plaćanju kao jedinom dostupnom opcijom. Vladimir Vasić, bankar i finansijski savetnik, objašnjava da su ljudi počeli da koriste digitalna plaćanja zbog njihove efikasnosti, preciznosti i brzine. U tom kontekstu, bezgotovinska plaćanja su postala ne samo praktična, već i nužna.

Međutim, kako se digitalna plaćanja sve više uvode u svakodnevicu, tako se postavljaju i pitanja bezbednosti. Dr Ratomir Antonović, stručnjak za bezbednost, upozorava na rizike koji dolaze sa korišćenjem kartica i drugih oblika digitalnog plaćanja. Kada vršimo plaćanja putem kartice, ostavljamo tragove o našem kontu, bankovnom računu, kao i o mestima na kojima smo izvršili transakcije. Ovi podaci mogu biti zloupotrebljeni od strane onih koji se bave onlajn prevarama. Stoga je važno biti svestan ovih rizika i preduzeti mere zaštite ličnih podataka.

S obzirom na sve veću popularnost elektronskog plaćanja, banke i finansijske institucije rade na unapređenju sigurnosti svojih sistema. Uvođenje dodatnih bezbednosnih mera, kao što su dvofaktorska autentifikacija i enkripcija podataka, može pomoći u smanjenju rizika od prevara. Takođe, korisnicima se savetuje da budu oprezni prilikom deljenja svojih podataka i da redovno prate transakcije na svojim računima.

Pored sigurnosti, još jedan aspekt koji se mora razmotriti je pristup bezgotovinskim plaćanjima. Iako se ova praksa širi, još uvek postoje grupe građana koji nemaju adekvatan pristup internetu ili digitalnim uređajima. To može predstavljati problem za starije osobe ili one koji žive u ruralnim područjima. Važno je obezbediti da svi građani imaju jednake mogućnosti za korišćenje modernih finansijskih usluga, kako bi se izbegla digitalna podela.

Drugi aspekt koji treba uzeti u obzir jeste i uticaj bezgotovinskog plaćanja na ekonomiju. Elektronska plaćanja mogu doprineti smanjenju sive ekonomije, jer se svaka transakcija evidentira i može se pratiti. To može pomoći u borbi protiv prevara i utaje poreza, čime se jača ukupna ekonomska stabilnost zemlje.

Ipak, izazovi i rizici digitalnog plaćanja ne mogu se ignorisati. Potrebno je kontinuirano edukovati građane o pravilnom korišćenju elektronskih usluga i bezbednosti na mreži. Takođe, institucije bi trebale raditi na unapređenju zakonskih okvira koji regulišu ovu oblast, kako bi se obezbedila dodatna zaštita potrošača.

Na kraju, bezgotovinska plaćanja u Srbiji donose mnoge prednosti, ali i izazove. Sa pravim pristupom i svesti o rizicima, građani mogu uživati u svim benefitima koje digitalna plaćanja nude. U budućnosti, očekuje se da će se ovaj trend nastaviti, a sa njim i potreba za unapređenjem sigurnosti i pristupa ovim uslugama. Uloga tehnologije u finansijskom sektoru će nastaviti da raste, a građani će morati da se prilagode tim promenama kako bi maksimalno iskoristili prednosti modernih plaćanja.