SPLIT – Vise od 80 odsto otpada u Jadranu cini plastika, a sve veci broj skipera, posebno u predsezoni i u zasticenim podrucjima poput Mljeta i Lastova, samoinicijativno uklanja smece iz mora. Ova akcija pokazuje svest i brigu lokalne zajednice, ali uprkos naporima pojedinaca, udruzenja i institucija, morski otpad i dalje ostaje jedan od najozbiljnijih ekoloskih problema na Jadranu, prenosi Hina.

Prema podacima udruzenja Sunce i Instituta za okeanografiju i ribarstvo (IZOR), vecinu otpada cini plastika – kese, flaše, ambalaza, ribarske mreže i stiropor, koji uglavnom dolazi sa kopna. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim merama kako bi se smanjila kolicina plastike koja zavrsava u moru.

Skiperi, koji su često prvi koji primete otpad u moru, prepoznali su potrebu za akcijom i organizovali su se kako bi zajednicki delovali. Uklanjanje otpada iz mora postalo je njihova misija, a mnogi od njih smatraju da je njihova odgovornost da zaštite prirodu i morski ekosistem. Ove akcije ne samo da doprinose cistijem moru, vec i podižu svest o problematici otpada i važnosti očuvanja mora.

S obzirom na to da je Jadransko more jedno od najlepših i najčistijih mora u Evropi, očuvanje njegovog ekosistema je od ključnog značaja. Morski otpad, posebno plastika, može imati katastrofalne posledice po morski život. Riba i druge morske životinje često se zapliću u plastične mreže ili progutaju plastične komade, što može dovesti do njihove smrti. Osim toga, plastika se razgrađuje na manje delove koji ulaze u lanac ishrane, što može imati ozbiljne zdravstvene posledice po ljude koji konzumiraju morsku hranu.

Pored toga, udruzenja i institucije sprovode razlicite kampanje i projekte u cilju smanjenja otpada u moru. Edukacija i podizanje svesti među lokalnim stanovništvom i turistima igraju ključnu ulogu u smanjenju količine plastike koja zavrsava u moru. Organizuju se radionice, predavanja i akcije čišćenja, a cilj je da se što veći broj ljudi uključi u očuvanje prirode.

Takođe, sve više se govori o zakonodavnim merama koje bi mogle da pomognu u rešavanju ovog problema. Različite zemlje u regionu preduzimaju korake ka strožim regulativama o upotrebi plastike i upravljanju otpadom. Uvođenje zabrana na jednokratnu plastiku i podsticanje korišćenja ekološki prihvatljivih materijala su samo neki od predloga koji se razmatraju.

Uprkos izazovima, postoje i pozitivni primeri saradnje između država u regionu. Kroz različite projekte i inicijative, zemlje Jadrana rade zajedno kako bi se suočile s problemom otpada u moru. Ove saradnje su ključne za postizanje dugoročnih rešenja i očuvanje Jadranskog mora kao dragocenog resursa.

Na kraju, važno je napomenuti da je očuvanje Jadranskog mora naša zajednička odgovornost. Svako može doprineti smanjenju otpada u moru, bilo da je to kroz individualne akcije, učešće u organizovanim akcijama čišćenja, ili jednostavno smanjenjem korišćenja plastike u svakodnevnom životu. Samo zajedničkim snagama možemo osigurati da Jadransko more ostane čisto i zdravo za buduće generacije.