Vlada Crne Gore je usvojila Predlog budžeta za 2026. godinu koji iznosi 3,77 milijardi evra. Ovaj iznos predstavlja značajan pad u odnosu na prethodni budžet za 2025. godinu, koji je bio planiran na 4,02 milijarde evra. Ovaj trend smanjenja budžeta ukazuje na to da Crna Gora ulazi u fazu smanjenja troškova i veće fiskalne discipline.

Novo usvojeni budžet nosi oznaku „štednje“, što znači da će se prioriteti u javnim troškovima pažljivije birati. Očekuje se da će svi sektori javne uprave morati da pokažu veću odgovornost u trošenju sredstava. U ovom kontekstu, država će se fokusirati na kontrolu javne potrošnje i smanjenje zavisnosti od nepredviđenih izdataka.

Prema Predlogu zakona o budžetu, tekući budžet će iznositi 1,60 milijardi evra. U okviru ovog budžeta, rezerve su projektovane na 39,86 miliona evra, što ukazuje na nameru da se održi određeni nivo fleksibilnosti u finansijskim obavezama. Državni fondovi će imati finansijski plan od 1,404 milijarde evra, dok je kapitalni budžet postavljen na 300 miliona evra. Takođe, stavka „transakcije i finansiranja“ iznosi 430 miliona evra, što ukazuje na to da će značajan deo finansijske strukture zavisiti od uspešne otplate postojećih obaveza i pronalaženja novih izvora finansiranja.

Ovakva budžetska politika može da bude izazovna, ali je neophodna s obzirom na trenutne ekonomske prilike. Smanjenje budžeta može dovesti do restrikcija u raznim sektorima, ali se može smatrati i prilika za reforme i efikasnije upravljanje resursima. U tom smislu, vlada će morati da razvije strategije kako da optimizuje troškove, a istovremeno zadrži kvalitet javnih usluga.

Ekonomski analitičari smatraju da je ovakav pristup budžetskoj politici ključan za održivost državnih finansija. U uslovima globalnih ekonomskih previranja, kao što su inflacija i promenljive cene energenata, Crna Gora neće moći da izbegne izazove koji dolaze sa smanjenim prihodima. Zbog toga je važno da se postavi jasna strategija koja će omogućiti stabilnost i rast, čak i u vremenima štednje.

Osim toga, smanjenje budžeta može imati direktan uticaj na javne projekte i investicije. Mnogi od tih projekata zavise od državnih sredstava, pa će biti ključno osigurati da se prioriteti postave jasno. U tom smislu, može se očekivati da će se fokusirati na projekte koji donose najviše koristi građanima i koji će doprineti ekonomskom razvoju zemlje.

Vlada će takođe morati da razmotri načine kako da osigura dodatna sredstva za javne usluge i infrastrukturu. Moguće je da će se okrenuti međunarodnim finansijskim institucijama za podršku ili razmotriti mogućnosti javno-privatnog partnerstva kao sredstvo za smanjenje fiskalnog opterećenja.

Na kraju, ključno je da se građani i privrednici informišu o planiranim budžetskim merama, jer će one imati direktan uticaj na svakodnevni život. Transparentnost u budžetskom procesu može pomoći u jačanju poverenja javnosti prema vladi, a istovremeno omogućiti aktivno učešće građana u oblikovanju ekonomskih politika.

U svetlu svih ovih faktora, budžet za 2026. godinu predstavlja izazov, ali i priliku za Crnu Goru da se fokusira na dugoročnu stabilnost i održivi razvoj.