Bugarski predsednik Rumen Radev izjavio je danas da će u zemlji biti održani vanredni parlamentarni izbori, nakon što su vodeće stranke odbile mandat za formiranje nove vlade. Ova odluka dolazi usled činjenice da je Alijansa za prava i slobode, kao treća stranka koja je od Radeva dobila mandat, odlučila da vrati mandat neispunjen, čime je potvrdila da ne može da formira vladu. Radev je ovom prilikom istakao da su izbori neophodni, rekavši: „Idemo na izbore.“

Prethodnih dana, Radev je ponudio mandat reformističkoj parlamentarnoj grupi PP-DB, koja je takođe odbila njegov zahtev. Odbijanje mandata od strane najveće parlamentarne grupacije desnog centra, GERB-SDS, koja je najpre odbila predsednikov zahtev 12. januara, dodatno je doprinelo političkoj krizi u zemlji. Ova koalicija je prethodno podržavala vladu premijera Rosena Željaskova, koja je podnela ostavku prošlog meseca usled protesta protiv korupcije i novog budžeta.

Alijansa za prava i slobode, koja je vratila mandat, naglasila je da je to učinila kako bi se omogućilo sprovođenje fer, transparentnih i demokratskih izbora. Predsednik poslaničke grupe Hajri Sadakov izjavio je da su oni ovlašćeni da vrate mandat neispunjen, naglašavajući važnost održavanja izbora kao rešenja trenutne političke situacije.

Ovi izbori biće osmi u Bugarskoj u poslednje četiri godine, a održavaju se u kontekstu političke nestabilnosti koja je postala sve prisutnija u zemlji. Koalicija GERB-SDS, koja je na poslednjim izborima u oktobru 2024. godine osvojila vlast, preuzela je upravljanje tek u januaru 2025. godine nakon višemesečnih pregovora i uz podršku drugih stranaka u podeljenom parlamentu.

Bugarska se 1. januara pridružila evrozoni, što je dodatno naglasilo potrebu za političkom stabilnošću kako bi se ubrzalo korišćenje EU fondova i privukle strane investicije. U trenutnoj situaciji, politička kriza dodatno otežava realizaciju ovih ciljeva, a izbori se vide kao jedini način da se postigne neophodna stabilnost.

Rojters izveštava da bi održavanje izbora moglo doneti novu nadu za političku stabilnost u zemlji, ali i izazvati nova previranja na političkoj sceni. Naime, izbori se često doživljavaju kao prilika za stranke da se reorganizuju i pokušaju da postignu bolje rezultate, međutim, situacija u kojoj se Bugarska sada nalazi može otežati predviđanje ishoda.

Za sada, Radev i dalje poziva na jedinstvo i saradnju među strankama, naglašavajući da je važno da se građani Bugarske osećaju sigurnima u političku budućnost svoje zemlje. On veruje da bi savremeni i demokratski izbori mogli da postave temelje za bolju budućnost, ali to zahteva zajednički trud svih političkih aktera.

Bugarska se suočava sa izazovima koji su posledica ne samo unutrašnje političke krize, već i šireg evropskog konteksta, gde se očekuje da zemlje članice EU pokažu jedinstvo i stabilnost u svetlu globalnih izazova. U tom smislu, izbori koji se najavljuju imaju potencijal da postanu ključni trenutak za Bugarsku, kako u smislu unutrašnje politike, tako i u kontekstu njenih odnosa sa EU i međunarodnom zajednicom.

U zaključku, vanredni parlamentarni izbori u Bugarskoj predstavljaju važan korak ka rešavanju trenutne političke krize, ali takođe postavljaju pitanje o tome kako će se političke stranke organizovati i kako će građani reagovati na novu političku realnost. Sa nadom u bolju budućnost, Bugarska se priprema za još jedan izborni proces, u kojem će se tražiti rešenja za dugotrajne probleme i izazove.