Skupština Crne Gore je danas donela značajnu odluku o uključivanju Vojske Crne Gore u aktivnosti NATO-a koje se odnose na uspostavljanje bezbednosne pomoći i obuke za Ukrajinu. Ova odluka predstavlja važan korak u jačanju saradnje između Crne Gore i NATO-a, kao i u podršci Ukrajini u trenutku kada se suočava sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima.

U procesu glasanja, odluku je podržalo 44 poslanika, dok je pet bilo protiv, a dva su se uzdržala. Među onima koji su glasali za odluku našli su se poslanici iz nekoliko stranaka, uključujući Demokratsku partiju socijalista (DPS), Pokret Evropa sad (PES), Demokratsku Crnu Goru, Socijaldemokrate (SD), Novu srpsku demokratiju (NSD), Savez građana „CIVIS“, Albanski forum, Bošnjačku stranku i nezavisni poslanici. S druge strane, protiv su bili poslanici Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik Ujedinjene Crne Gore, Vladimir Dobričanin, dok su se poslanici Socijalističke narodne partije (SNP) uzdržali.

Odluka o uključivanju Vojske Crne Gore u NATO aktivnosti doneta je na osnovu predloga koji je usvojen od strane Saveta za odbranu i bezbednost, na sednici održanoj 7. februara. Ovaj savet čine ključni državni zvaničnici, uključujući predsednika države Jakova Milatovića, premijera Milojka Spajića i predsednika Skupštine Andriju Mandića. Tokom te sednice, dogovoreno je da će se aktivnosti pripadnika Vojske Crne Gore u okviru bezbednosne pomoći i obuke za Ukrajinu sprovoditi isključivo na teritoriji jedne od zemalja članica NATO-a.

Ministar odbrane Dragan Krapović naglasio je da je ova odluka deo šire strategije podrške Ukrajini, koja je dogovorena na Samitu NATO-a u Vašingtonu prošle godine. On je izrazio uverenje da će uključivanje Vojske Crne Gore u ovu inicijativu doprineti jačanju ukupne bezbednosti u regionu i podržati napore Ukrajine u suočavanju s izazovima koje donosi trenutna situacija.

NATO će, u okviru ovih aktivnosti, koordinirati obuku ukrajinskih bezbednosnih snaga, što ukazuje na sve veću uključenost saveznika u pružanju podrške Ukrajini. Ova odluka dolazi u trenutku kada je situacija u Ukrajini i dalje nestabilna, a međunarodna zajednica nastoji da pruži podršku ovoj zemlji u njenim naporima za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Uprkos podršci većine poslanika, odluka nije prošla bez protivljenja. Kritičari, poput poslanika DNP-a, izrazili su zabrinutost zbog mogućih posledica koje bi uključivanje Crne Gore u vojne aktivnosti mogli imati na bezbednost i stabilnost same zemlje. Oni su istakli da bi Crna Gora trebalo da se fokusira na unutrašnje probleme i jačanje sopstvenih kapaciteta umesto da se direktno uključuje u sukobe koji se odvijaju van njenih granica.

Ova odluka je takođe značajna jer pokazuje sveprisutnu podršku Crne Gore NATO-u i njenoj posvećenosti principima kolektivne bezbednosti. Crna Gora, koja je postala članica NATO-a 2017. godine, nastavlja da igra aktivnu ulogu u regionalnim i međunarodnim bezbednosnim pitanjima, što je i u skladu s njenim strateškim ciljevima.

U zaključku, uključivanje Vojske Crne Gore u obuke za ukrajinske bezbednosne snage predstavlja važan korak napred u jačanju saradnje sa NATO-om i pružanju podrške Ukrajini. Ova odluka, iako naišla na podeljena mišljenja, ukazuje na opredeljenje crnogorskih vlasti da doprinesu stabilnosti i bezbednosti u regionu. U svetlu trenutne situacije, jasno je da će dalja saradnja sa NATO-om biti ključna za očuvanje mira i sigurnosti u Crnoj Gori i šire.