Voćarstvo je jedan od ključnih sektora poljoprivrede u Srbiji, koji doprinosi značajnom ekonomskom rastu i izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Srbija se svrstava među značajne evropske proizvođače voća i trenutno se nalazi na četvrtom mestu u Evropi, odmah iza Poljske, Španije i Nemačke. Ova pozicija ukazuje na potencijal zemlje da postane lider u proizvodnji i izvozu voćnih kultura.

U poslednjih 15-20 godina, voće kao što su malina, jabuka i višnja redovno su se nalazili među top deset izvoznih proizvoda Srbije. U poslednje vreme, borovnica je postala sve popularnija i očekuje se da će se uskoro naći na ovom spisku. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, ističe da je prošle godine borovnica ostvarila vrednost izvoza od oko 31 milion dolara. Ulaganja u savremene zasade borovnice kreću se od 55.000 do 70.000 evra, što ukazuje na ozbiljnost i investicione potencijale ovog sektora.

Nažalost, 2023. godina se pokazala kao jedna od najgorih za srpsko voćarstvo u poslednjih 35 godina, usled pojave mraza i grada. To će verovatno dovesti do povećanja cena voća, posebno proizvoda kao što su kajsije i trešnje, za koje se očekuje da će na tržištu biti oskudice. Iako je situacija teška, borovnica ostaje najprofitabilnija voćna vrsta, dok su maline zabeležile nisku cenu u prethodnoj godini. Proizvođači trešanja su imali sreće sa višim cenama, dok je kupina takođe postigla dobru cenu na tržištu.

Cene podizanja zasada voćnih vrsta značajno variraju u zavisnosti od primenjene tehnologije. Na primer, podizanje zasada Oblačinske višnje ili lešnika, gde nije potrebna protivgradna mreža, zahteva investicije između 9.000 i 12.000 evra. S druge strane, orah je takođe bio rentabilan, sa ulaganjima od 11.000 do 13.000 evra, a proizvođači sa vrhunskom tehnologijom su ostvarili dobit od devet do 10.000 evra po hektaru.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasadi borovnice su se značajno povećali, sa samo 250 hektara u 2012. godini na impresivnih 8.318 hektara u 2023. godini. Ova ekspanzija ukazuje na rastući interes i potražnju za borovnicama, koje se najviše gaje u zapadnoj Srbiji, kao što su opštine Arilje, Kosjerić, Ivanjica, Šabac, Lučani i Brus. U Vojvodini se borovnica često gaji u kontejnerima, dok je na zapadu Srbije uobičajena gajenje na otvorenom.

Proizvodnja borovnice u Srbiji zasniva se na sortama severnoameričke visokožbunaste borovnice (Vaccinium corymbosum L.), čiji su plodovi uglavnom namenjeni stonoj potrošnji. Takođe, u Srbiji se sakupljaju i plodovi šumske borovnice koji se izvoze zamrznuti ili u obliku drugih prerađevina. Najzastupljenije su sorte rane i srednje rane epohe sazrevanja, što je ključno za visoke prodajne cene, jer postoji deficit svežih plodova na inostranom tržištu.

Gajenje borovnice u kontejnerima postaje sve popularnije, jer omogućava veći broj biljaka po hektaru i lakše upravljanje zalivanjem i prihranom. Ipak, postoje izazovi u vezi sa izborom rastojanja sadnje, veličine i tipa saksije, kao i pravilne nege, što može uticati na prinos. Keserović naglašava da su od početka širenja proizvodnje borovnice u Srbiji napravljeni značajni propusti, uključujući nepravilne izbore terena, loš kvalitet sadnog materijala i lošu praksu u đubrenju i zaštiti.

U zaključku, voćarstvo u Srbiji pokazuje veliki potencijal, posebno za borovnicu, koja se čini kao voćna vrsta sa najperspektivnijom budućnošću. Ipak, potrebna su dodatna ulaganja i znanje kako bi se prevazišli izazovi i iskoristile sve prednosti koje ova grana poljoprivrede nudi.