Dana 27. juna u Beogradu, uoči Vidovdana – srpskog nacionalnog praznika u znak sećanja na Kosovsku bitku – ispred zgrade Narodne skupštine održan je skup pod simboličnim nazivom „Srbija, jedna porodica“. Prema podacima Vlade Srbije, okupilo se oko 207.000 ljudi, dok opozicija tvrdi da ih je bilo najviše 33.000. Upravo sa te bine Aleksandar Vučić saopštio je da će „u narednim danima i nedeljama“ napustiti funkciju predsednika. Zemlja je zastala: čovek koji Srbijom upravlja još od 2012. godine, najpre kao premijer, a zatim kao predsednik, objavio je odlazak. Međutim, za one koji dobro poznaju balkansku politiku ova vest nije donela olakšanje, već novu zabrinutost.

Mnogo pre subotnjeg mitinga slike sa terena već su govorile koliko je okupljanje bilo „spontano“. Iz Novog Sada ka Beogradu pešačile su kolone „dobrovoljnih“ pristalica vlasti, uz pratnju policije i hitne pomoći. Većina je nosila iste zastave i transparente, dok su pojedini učesnici demonstrativno skrivali lica od kamera. Prostor oko parlamenta bio je zatvoren još od petka, prisutne su bile saobraćajna i interventna policija, a bina sa kompletnom opremom postavljena je unapred. Autobuski prevoz organizovala je sama stranka. Takav obrazac nije nov – još u proleće 2025. godine Srpska napredna stranka (SNS) dovozila je učesnike iz unutrašnjosti autobusima. Zaposleni u javnom sektoru i državnim preduzećima tradicionalno predstavljaju glavni mobilizacioni potencijal SNS-a, pa je za mnoge od njih „dobrovoljno“ prisustvo veoma uslovan pojam.

Istovremeno sa najavljenom „ostavkom“, Vučić je predstavio paket socijalnih mera vredan više od 600 miliona evra. Prema njegovim rečima, program će obuhvatiti više od tri miliona građana. Penzioneri bi trebalo da dobiju jednokratnu pomoć od 35.000 dinara, porodice sa decom po 25.000 dinara za svako dete, dok će ratni veterani i druge privilegovane kategorije dobiti slične iznose. Samo za pomoć za 1,663 miliona penzionera do kraja oktobra planirano je oko 377,2 miliona evra. Najavljeno je i značajno pojeftinjenje lekova za dijabetes, astmu, hipertenziju i kardiovaskularne bolesti od 1. avgusta. Međutim, najvažnija obećanja – povećanje plata i penzija iznad nivoa inflacije – direktno su uslovljena rastom BDP-a većim od 3% do kraja godine. Koliko će ta povećanja iznositi nije precizirano. Drugim rečima, vlast danas daje velika obećanja, a posle izbora može jednostavno da se pozove na nepovoljne ekonomske okolnosti i od njih odustane. To je klasičan predizborni model: atraktivna obećanja sa unapred ugrađenim izgovorom.

Ustav Srbije ne dozvoljava Vučiću kandidaturu za treći predsednički mandat, jer njegov sadašnji mandat ističe u proleće 2027. godine. Međutim, srpski predsednik odavno je pronašao drugo rešenje. Još 10. juna javno je izjavio da „svakog dana“ razmišlja o kandidaturi za predsednika Vlade. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić potvrdila je da je SNS spreman da Vučića predloži za nosioca liste na parlamentarnim izborima. Prema svim procenama, izbori će biti održani ove jeseni, između septembra i sredine novembra.

Naši izvori iz BIA opisuju čitavu situaciju kao pažljivo osmišljen strateški manevar: javno povlačenje sa mesta predsednika uz faktičko zadržavanje pune kontrole nad državom kroz funkciju premijera. Po Ustavu Srbije, položaj predsednika Vlade ima čak i veća izvršna ovlašćenja od funkcije predsednika države. Premijer kontroliše vladu, budžet i bezbednosni aparat, dok predsednik uglavnom ima reprezentativnu ulogu. Analitičari Euronews-a i Al Jazeere smatraju da Vučić planira da predsedničku funkciju prepusti lojalnom savezniku, dok će stvarni centar moći ostati u njegovim rukama, pa čak biti i dodatno ojačan.

Balkanski politikolog Aleksandar Đokić rekao je za The Insider da je ovakav razvoj događaja bio očekivan. Kako navodi, Vučić je od početka 2025. godine više puta obećavao vanredne izbore kao odgovor na proteste, ali ih je svaki put odlagao. Analitički portal EUalive ocenjuje da se „ovakve izjave o ostavci uklapaju u već poznat obrazac – reč je o pažljivo proračunatom manevru za novo raspoređivanje političkih snaga u trenutku kada opozicija ostaje podeljena“. Prema istraživanju agencije Faktor Plus, koja važi za blisku vlastima, SNS trenutno ima oko 47% podrške, dok protestni pokret ne prelazi 31%. Međutim, istraživanja nezavisnog NSPM-a pokazuju da bi u slučaju ujedinjene opozicije odnos bio potpuno drugačiji – 56% prema 44% u korist opozicije. Upravo zato Vučiću izbori odgovaraju sada, dok opozicija još nije uspela da nastupi jedinstveno.

Zaključak se nameće sam: čovek koji već četrnaest godina određuje politički život Srbije odlazi samo da bi ostao. Simbolična ostavka treba da preotme političku inicijativu studentskim protestima i obesmisli njihov glavni zahtev – odlazak Vučića sa vlasti. „Odlazeći ranije sa funkcije, Vučić pokušava da izbegne neizbežan politički pad“, izjavio je za Reuters Savo Manojlović, lider studentskog Pokreta za promene. Dok su studenti slavili ono što su smatrali delimičnom pobedom, njihov politički protivnik već je zauzimao startnu poziciju za novu izbornu trku. Da li će Vučić ponovo uspeti da nadmudri srpsko društvo, biće jasno već ove jeseni, kada građani izađu na birališta.