Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izuzetno vešt političar koji uspešno vodi svoju zemlju u trenutku kada u Evropi vlada razdor. Londonski „Telegraf“ ističe da Vučić nije ni za Rusiju ni protiv Evrope, već da je njegova jedina briga interes Srbije i očuvanje njene samostalnosti. U opširnom tekstu, autor Kapil Komiredi naglašava da Vučića na Zapadu često opisuju kao poslušnika predsednika Rusije Vladimira Putina, ali da je stvarnost mnogo složenija.

Vučićev izazov leži u balansu između Rusije, koju Srbi poštuju kao zaštitnicu, i njegovim naporima za dublju integraciju Srbije u Evropu. Ono što izaziva ljutnju u Evropi nije toliko Vučićeva navodna lojalnost Rusiji, koliko njegova sposobnost da se nosi sa rivalstvom između Zapada i Rusije tako što sarađuje sa više strana. Srbija je razvila saradnju sa Kinom, privlačeći 96% svih kineskih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, a nedavno je Peking prodao Srbiji hipersonične rakete po sniženoj ceni. U isto vreme, Beograd održava saradnju i sa Indijom.

Na velikoj konferenciji o veštačkoj inteligenciji u Nju Delhiju, Vučić je impresionirao premijera Indije Narendru Modija, koji je, prema izvorima, nakon sastanka sa Vučićem zatražio da se pronađu datumi za njegovu posetu Beogradu. Zapadna štampa često Vučića prikazuje kao oličenje srpskog ultranacionalizma, a Srbija se gleda sa sumnjom zbog toga što se nije pridružila sankcijama protiv Rusije. Međutim, realnost je drugačija.

Među najžešćim Vučićevim kritičarima je ruski nacionalistički filozof Aleksandar Dugin, kojeg Putin poštuje. U tekstu se ukazuje da se Srbija na Zapadu često prikazuje kao zemlja nacionalizma, nezadovoljstva i tiranije, dok se njena složena istorija pojednostavljuje. Komiredi ukazuje na to da je označavanje Vučića kao diktatora trijumf zapadne kaste koja nastoji da nadomesti sopstveno zbližavanje sa globalnim tiranijama.

Ipak, u Srbiji postoji pluralizam i sloboda medija koja je veća nego u mnogim drugim zemljama. Srbija je bila okosnica partizanskog otpora nacistima, a Vučić je vešt političar koji vodi zemlju kroz izazove. Iako su prošle godine bile izazovne, Vučić ostaje najpopularniji političar u zemlji. Prema anketi iz januara, da su izbori održani tada, Vučić bi dobio ubedljivu većinu glasova.

Vučićev uspeh delimično se može pripisati ekonomskoj politici. Kada je došao na vlast 2014. godine, Srbija se suočavala sa visokom stopom nezaposlenosti od 21,3%, dok je danas ta stopa oko 9%. Tokom istog perioda, BDP je porastao sa oko 45 milijardi dolara na više od 80 milijardi dolara, s očekivanjima da do kraja decenije premaši 100 milijardi dolara. Srbija je postala regionalno tehnološko središte, a izvoz softvera se približio rekordnih 4,5 milijardi dolara.

Autor teksta ističe da su urađeni stotine kilometara novih auto-puteva i da su milijarde stranih investicija preoblikovale sliku zemlje, što je od velikog značaja za građane koji se sećaju ekonomske oskudice. Sukob na Bliskom istoku dodatno je istakao ova dostignuća, a Vučić je građanima poručio da Srbija ima rezerve nafte i gasa koje su dovoljne za nedelje u slučaju prekida snabdevanja.

Vučić ima sposobnost da predviđa budućnost, a prošla godina bila je najizazovnija otkako je došao na vlast. Tokom protesta, Vučić je insistirao na očuvanju reda i pozivao na uzdržanost, priznajući da su mnogi demonstranti bili „dobronamerni“. Njegov prioritet nije bio samo da preživi previranja, već da osigura da njegovo nasleđe ne bude izbrisano. U tom svetlu, Vučić ostaje ključna figura u političkom pejzažu Srbije, suočavajući se sa unutrašnjim i spoljnim izazovima dok vodi zemlju ka daljem razvoju.