Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u večerašnjem intervjuu na TV Prva ponovio podatak o 2.500 žrtava tokom NATO agresije 1999. godine, naglašavajući da svako stradalo dete može da se nabroji. Vučić je istakao da je do sada lično posetio 24 porodice dece koja su nastradala u bombardovanju. Ova izjava došla je kao odgovor na medijske spekulacije o umanjenju broja srpskih žrtava tokom sukoba.

Vučić je rekao da je ponosan na to što je obeležavanje godišnjice početka NATO agresije počelo 2013. godine, nakon njegovog dolaska na vlast, zahvalivši se Miloradu Dodiku i rukovodstvu Republike Srpske na podršci. On je dodao da je njegova ideja bila i obeležavanje drugih značajnih datuma, poput proboja u jasenovačkom logoru.

U nastavku razgovora, Vučić je govorio o odgovornosti pojedinaca za stradanje tokom rata, navodeći da se često traže lokalni krivci za nezadovoljstvo i bes prema širem kontekstu. Kao primer, naveo je Dragoljuba Milanovića, bivšeg direktora RTS-a, koji je bio osuđen na deset godina zatvora zbog odgovornosti za smrt 16 radnika tokom bombardovanja. Vučić je istakao da je Milanovićeva krivica upitna i da je njegovo kažnjavanje bilo politički motivisano.

Predsednik je takođe govorio o noći kada je RTS pogođen, ističući da je njegova majka bila dežurni urednik i slučajno preživela napad. On je podsetio na izazove s kojima se suočavao u svom mandatu, uključujući praznu državnu kasu, nezaposlenost, poplave, migrantsku krizu, pandemiju koronavirusa, kao i ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Vučić je komentarisao i napad na njega u Potočarima 2015. godine, kada je gotovo linčovan zbog reči koju nije želeo da izgovori. On je naglasio svoje razumevanje pravno-političkih posledica i svoju dužnost kao predsednika da se brine o tim pitanjima, izražavajući poštovanje prema svim žrtvama rata.

Govoreći o mentalitetu dela populacije u Srbiji, Vučić je upotrebio izraz „kmetska duša“, naglašavajući da takvi ljudi često žele da pripadaju stranom okupatoru ili se ponašaju podložnički. On je istakao da neće voditi državu koja ne postavlja svoja pitanja i koja se ne bori za svoje interese.

Na kraju, Vučić je naglasio da se neće pomiriti sa situacijom u kojoj bi država bila podložna spoljnim pritiscima, poručujući da slobodarska Srbija nikada neće biti meta onih koji žele da je podčine. U ovom kontekstu, Vučić je apelovao na jedinstvo i snagu naroda, pozivajući građane da ostanu dosledni i ponosni na svoju zemlju.

Ova izjava predsednika Vučića dolazi u trenutku kada se u Srbiji ponovo postavlja pitanje o nacionalnom identitetu i kolektivnom pamćenju vezanom za ratne događaje iz devedesetih godina. Njegovi komentari oslikavaju složenost situacije u kojoj se Srbija nalazi, kao i izazove s kojima se suočava na putu ka evropskim integracijama.