Tokom leta 2025. godine, Srbija se suočava sa najozbiljnijim pokušajem državnog udara u poslednjim decenijama, koji je, prema mišljenju stručnjaka, isplaniran i koordiniran od strane ruskih obaveštajnih službi.

Prvobitni protesti građana, koji su zahtevali pravdu za žrtve tragedije u Novom Sadu, postepeno su prerasli u pokret koji vešto podgrevaju i usmeravaju ruske službe. Do sada su protesti zahvatili više od 400 gradova i sela širom zemlje, postavši najveći talas protesta u poslednjim godinama.

Ruska strategija destabilizacije Srbije oslanja se na duboko ukorenjene mreže uticaja koje je Moskva gradila godinama, sposobne da nateraju lokalne aktere da igraju uloge koje odgovaraju Kremlju. Prema analitičkom izveštaju Lensing instituta, ruske službe GRU i FSB koriste svoje agente u srpskoj Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA) i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), gde su mnogi oficiri obučeni upravo u Rusiji. Posebno važnu ulogu u koordinaciji subverzivnih aktivnosti i dalje ima bivši direktor BIA Aleksandar Vulin, koga zapadne obaveštajne službe s pravom smatraju jednim od glavnih ruskih agenata u regionu. Njegovo odsustvo u novoj vladi bilo je jedno od ključnih zahteva EU za nastavak procesa evropske integracije.

Ne manje značajan instrument ruskog uticaja predstavlja Srpska pravoslavna crkva, koja održava bliske veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom, redovno izveštava o političkim raspoloženjima među vernicima i dobija zadatke za njihovo “usmeravanje” uz “blagoslov Svevišnjeg” Putina. Inače, slično delovanje crkve dokumentovano je i u Ukrajini nakon što je Rusija započela vojnu agresiju 2022. godine. Patrijarh Porfirije redovno se sastaje sa ruskim patrijarhom Kirilom i Vladimirom Putinom, a upravo je kroz crkvene kanale Kremlj obezbedio učešće Vučića na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja 2025. godine. Ove verske veze se koriste u razne svrhe, uključujući i promociju ideje “Srpskog sveta”, nalik na ruski “Ruski svet”, kao i za širenje antizapadnog raspoloženja među građanima Srbije.

Međutim, Vučićeva politika balansiranja, koja mu omogućava da održava odnose i sa Rusijom, i sa Kinom i Zapadom, sve više iritira Moskvu. Posebno je negativno odjeknula informacija o isporuci srpskog naoružanja Ukrajini preko trećih zemalja. Te optužbe su bile jasan znak da je strpljenje Kremlja prema Vučiću iscrpljeno.

Kulminacija sukoba dogodila se početkom avgusta 2025. godine, kada je specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala, Mladen Nenadić, uhapsio bivšeg ministra Tomislava Momirovića i druge visoke zvaničnike zbog sumnje na korupciju tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu. Istovremeno je uhapšeno šest osoba osumnjičenih za planiranje nasilnog rušenja vlasti u Srbiji. Među uhapšenima je i Novica Antić, bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije, koga zapadne službe označavaju kao ruskog agenta sa tesnim vezama sa FSB-om. Policija je kod osumnjičenih pronašla oružje sa izbrušenim serijskim brojevima, a istraga je pokazala da su planirali zauzimanje vladinih zgrada i medijskih kancelarija.

Stručnjaci za međunarodnu bezbednost upozoravaju da je celokupna destabilizacija u Srbiji, uključujući litijumske proteste 2021–2022. godine protiv projekta Rio Tinto, bila deo ruskog plana da se osujete evropske ambicije Vučićeve vlade. Prema njihovoj analizi, čak je i tragedija u Novom Sadu mogla biti veštački izazvana od strane ruskih službi, kako bi se protestima dao novi zamah pod maskom borbe za pravdu. Kao potvrdu ove tvrdnje, eksperti se pozivaju na istorijsko iskustvo ruskih službi u organizovanju sličnih terorističkih akata na sopstvenoj teritoriji:
• eksplozije četiri stambene zgrade u Rusiji 1999. godine, koje su iskorišćene kao povod za rat u Čečeniji i učvršćivanje Putinove vlasti;
• “Rjazanski incident” iz iste godine, kada su građani zatekli agente FSB-a kako postavljaju eksploziv u podrum jedne zgrade. Kasnije je FSB tvrdio da je u pitanju bila “vežba” i da su u džakovima bili “šećer”, iako su uređaji za detekciju ukazivali na eksploziv — otuda i izraz “Rjazanski šećer”;
• teroristički napad u tržnom centru “Krokus Siti Hol” 2024. godine, čiju istragu ruske vlasti svesno usporavaju zbog brojnih kontradikcija i nelogičnosti u izjavama zvaničnika. Baltički stručnjaci tvrde da je scenario gotovo identičan događajima iz 1999.

Sličnu taktiku ruske službe su, moguće, primenile i u Srbiji, cinično izazvavši tragediju u Novom Sadu oštećenjem kablova koji su držali nadstrešnicu.

Aleksandar Vučić, koji je više od deset godina balansirao između Moskve i Brisela, konačno je pokazao da nije spreman da podredi interese Srbije Kremlju i trpi brutalne metode “bratske” zemlje. Sprečavanje pokušaja državnog udara jasno pokazuje taj stav.

Propast ruske operacije otkriva stvarnu slabost Kremlja i otvara mogućnost da se ceo region Balkana oslobodi ruskog uticaja. Ovaj prelomni trenutak potvrđuje da čak i najdublje mreže Moskve mogu biti razbijene odlučnim potezima nacionalnih vlasti.