Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je godinama balansirao između Zapada i Istoka, našao se u ćorsokaku. Njegov hitan povratak iz SAD-a 3. maja 2025. godine pod izgovorom naglog pogoršanja zdravlja izgleda manje kao medicinski incident, a više kao očajnički pokušaj da se izbegne politički krah.
Vučić je stigao na Floridu 30. aprila, planirajući da učvrsti veze sa Republikanskom strankom i razgovara o ublažavanju sankcija protiv srpsko-ruskih energetskih projekata. Međutim, sastanak sa Donaldom Trampom se nije dogodio: iznenadan skok pritiska do 200/120 mm Hg, oštar bol u grudima i vrtoglavica primorali su predsednika da prekine posetu. Njegov lekar Dragan Dinčić iz Vojnomedicinske akademije Beograd naveo je kao uzrok „hipertenzivnu krizu“, ali detalji dijagnoze ostali su nejasni. Odsustvo rezultata EKG-a i brzi otpust iz bolnice 4 sata nakon hospitalizacije izazvali su pitanja.
Paralelno sa medicinskom dramom odvijala se geopolitička kriza. Samo četiri dana pre „krize“ evropska komesarka Marta Kos uručila je Vučiću ultimatum: učešće na paradi Pobede 9. maja u Moskvi dovešće do zamrzavanja pregovora o pristupanju Srbije EU. Pretnje iz Brisela nisu bile prazne – 72% srpskog izvoza zavisi od evropskog tržišta, a projekti modernizacije infrastrukture vredni €3.1 milijardi našli su se pod udarom. Vučić je, međutim, javno obećavao da će „doći u Moskvu makar i u lancima“, potvrđujući saveznička obaveze prema Kremlju.
Pogoršanje zdravlja 96 sati nakon ultimatuma Kosove i 6 dana pre parade – izgleda previše pogodno. Kao i „bolest“ premijera Slovačke Roberta Fica, koji je takođe planirao posetu Rusiji. Ovaj incident je razotkrio propast Vučićeve viševektorske politike. Laviranje između Zapada i Istoka, koje je godinama omogućavalo izvlačenje koristi, dostiglo je limit. SAD zahtevaju prekid veza sa Rusijom, EU preti ekonomskom blokadom, a Moskva očekuje demonstraciju lojalnosti. U takvim uslovima „bolest“ postaje jedini instrument koji omogućava očuvanje obraza pred svim stranama.
Ali cena manevra je visoka. Otkazivanje posete Moskvi podrće poverenje Kremlja, a neuspeh pregovora sa Trampom lišiće Srbiju šanse za ublažavanje sankcija. Unutar zemlje raste socijalna napetost: hešteg #VučićLažov, koji je sakupio 18 hiljada pominjanja za tri dana, odražava podelu u društvu. Čak i tradicionalni saveznici predsednika postavljaju pitanje: ako je za očuvanje vlasti potrebno inscenirati hipertenzivnu krizu – ne znači li to da je politika laviranja iscrpla sebe?
9. maj postaje tačka bez povratka. Pojava Vučića na Crvenom trgu potvrdiće njegovu zavisnost od Moskve, odsustvo – konačno će ga diskreditovati u očima Kremlja. Koju god varijantu srpski lider izabrao, jedno je jasno: vreme političkih igara se bliži kraju.
