U Crnoj Gori, život četvoročlane porodice postaje sve teži, a podaci Centra za edukaciju, informisanje i sindikalna istraživanja (CEISI) ukazuju na to da su potrebne dve prosečne plate za dostojanstven život. Vrednost osnovne potrošačke korpe iznosi 2.010 evra, dok čak 70% domaćinstava ima prihode ispod ovog iznosa, upozoravaju iz Unije slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG).

Najveći deo troškova u potrošačkoj korpi odnosi se na hranu, gde četvoročlana porodica izdvaja 630 evra, što predstavlja povećanje od 2,44% u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Ovi podaci ukazuju na ozbiljan problem s kojim se suočavaju mnoge porodice, jer visok trošak hrane značajno opterećuje budžete domaćinstava.

Prema informacijama iz USSCG, više od 100.000 zaposlenih u Crnoj Gori prima plate do 800 evra. Među njima je 30.896 radnika koji zarađuju minimalac. Ova situacija dodatno pogoršava ekonomske prilike, jer je očigledno da mnogi radnici ne mogu pokriti osnovne životne troškove sa svojim primanjima.

Sindikati su predložili uvođenje dodatnih mehanizama zaštite, uključujući kontrolu cena osnovnih proizvoda, povećanje konkurencije i vraćanje robnih rezervi. Ovi predlozi imaju za cilj da pomognu građanima da se nose s rastućim troškovima života i da poboljšaju ekonomsku situaciju u zemlji.

Ekonomski analitičar Predrag Zečević smatra da je rast cena izazvan ponašanjem lokalnih proizvođača i trgovaca, koji nerealno povećavaju cene proizvoda i usluga. Ova praksa dodatno otežava život običnim građanima, koji se bore da sastave kraj s krajem.

Sličnu analizu nudi i ekspert Vasilije Kostić, koji upozorava da nominalni rast plata i penzija u Crnoj Gori ne prati pad kupovne moći građana. On ističe da se negativni trendovi ne usporavaju, već se produbljuju, što dovodi u pitanje budućnost ekonomije i životnog standarda u zemlji.

U ovom kontekstu, važno je prepoznati da ekonomske reforme i mere koje bi mogle poboljšati situaciju nisu samo potrebne, već i hitne. Povećanje plata, kontrola cena i jačanje ekonomskih politika su ključni koraci koji se moraju preduzeti kako bi se osigurao dostojanstven život za sve građane.

Ulaganje u infrastrukturu, kao i podrška lokalnim proizvođačima, može doprineti jačanju ekonomije i smanjenju nezaposlenosti. Takođe, važno je raditi na obrazovanju i obuci radne snage kako bi se povećala konkurentnost na tržištu rada.

Neki od predloženih rešenja uključuju i povećanje investicija u tehnologiju i inovacije, što bi moglo pomoći u stvaranju novih radnih mesta i stimulisanju ekonomskog rasta. U isto vreme, potrebno je raditi na povećanju svesti među potrošačima o važnosti podrške lokalnim proizvođačima i održivim praksama.

U svetlu ovih izazova, važno je da društvo kao celina preuzme odgovornost za pomoć onima kojima je potrebna. To može uključivati podršku nevladinim organizacijama koje se bave socijalnim pitanjima, kao i jačanje saradnje između vlade, privatnog sektora i civilnog društva.

U zaključku, situacija u Crnoj Gori zahteva hitne i sveobuhvatne mere kako bi se obezbedio bolji životni standard za sve građane. Samo kroz zajednički rad i usmerene akcije možemo se nadati pozitivnim promenama i boljoj budućnosti.