Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), do 11. januara 2025. godine, zaprimljeno je oko 594.475 prijava za upis bespravnih objekata prema Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatom kao „Svoj na svome“. Ovaj zakon je uveden kako bi se omogućila legalizacija objekata koji su izgrađeni bez potrebnih dozvola i koji nisu evidentirani u katastarskim knjigama.

Postupak prijave započeo je 8. decembra 2024. godine, a trajanje prijave je predviđeno do 5. februara 2025. godine. Tokom ovog perioda, građani imaju priliku da podnesu prijave za svoje bespravne objekte, čime se može olakšati proces legalizacije. Ovaj zakon je deo šire strategije vlade da reši problem nelegalne gradnje i obezbedi zaštitu prava svojine građana.

Zakon „Svoj na svome“ omogućava građanima da upišu svoje objekte u katastar, što im daje pravnu sigurnost i mogućnost da ostvaruju prava koja proističu iz vlasništva, kao što su prodaja, izdavanje ili nasleđivanje nekretnina. Ovaj zakon je posebno značajan u zemlji kao što je Srbija, gde je problem bespravne gradnje veoma rasprostranjen.

Prema informacijama RGZ-a, prijave koje su stigle do sada sadrže različite vrste objekata, uključujući stambene zgrade, poslovne prostore, kao i pomoćne objekte. S obzirom na to da je procenat bespravnih objekata u Srbiji veoma visok, očekuje se da će se broj prijava povećavati kako se bliži kraj roka za podnošenje.

Jedan od glavnih ciljeva ovog zakona je da se smanji broj objekata koji se nalaze u pravnom vakuumu, a koji su često izloženi riziku od rušenja ili drugih pravnih posledica. Legalizacija ovih objekata može doprineti stabilizaciji tržišta nekretnina i povećanju poreskih prihoda, jer će vlasnici moći da plaćaju porez na imovinu nakon što se njihovi objekti legalizuju.

Osim što pruža pravnu sigurnost vlasnicima, ovaj zakon takođe ima ekološke i urbane aspekte. Legalizacija bespravnih objekata može dovesti do boljeg planiranja prostora i infrastrukture, jer će svi objekti biti evidentirani i regulisani. Na taj način, lokalne vlasti će moći da planiraju razvoj infrastrukture u skladu sa stvarnim stanjem u terenu.

Međutim, pored pozitivnih aspekata, postoje i izazovi koji se javljaju tokom ovog procesa. Jedan od njih je potreba za dodatnim resursima i obukama za službenike koji će obraditi prijave. Takođe, važno je obezbediti transparentnost u procesu kako bi se izbegle bilo kakve zloupotrebe ili favoritizam.

Građani su pozvani da se informišu o procesu prijave i da se obrati relevantnim institucijama ukoliko imaju pitanja ili nejasnoće. Takođe, važno je da prate sve promene i informacije koje se tiču ovog zakona, kako bi se osigurali da pravilno ispune sve potrebne korake za legalizaciju svojih objekata.

U narednim mesecima, očekuje se da će RGZ redovno izveštavati javnost o broju prijava i napretku u procesu legalizacije. Ovaj zakon predstavlja značajan korak ka rešavanju problema bespravne gradnje i pružanju pravne sigurnosti građanima, ali će njegov uspeh zavisiti od angažovanja svih relevantnih aktera, uključujući vladu, lokalne vlasti i same građane.

Na kraju, važno je napomenuti da je legalizacija bespravnih objekata proces koji zahteva vreme i strpljenje, ali koji može doneti dugoročne koristi kako za pojedince, tako i za društvo u celini. Sa završetkom ovog procesa, očekuje se da će se broj legalno izgrađenih objekata povećati, što će doprineti stabilnijem i uređenijem tržištu nekretnina u Srbiji.