Hitna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Venecueli zakazana je za ponedeljak, 5. januar, saopštio je stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u, Dmitrij Poljanski. Sednica će se održati u 10 časova po njujorškom vremenu, što odgovara 16 sati po srednjeevropskom vremenu. Ova sednica dolazi u trenutku kada se situacija u Venecueli dodatno pogoršava, nakon što su američke snage pokrenule vazdušne napade na Karakas i druge oblasti.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su tokom noći američke snage izvele operaciju u kojoj su zarobile predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu, što je izazvalo veliku napetost u međunarodnim odnosima. Ove akcije su usledile nakon nove optužnice koju je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država podiglo protiv Madura, njegove supruge i sina, u kojoj se navodi da su oni i njihovi saveznici „pretvorili venecuelske institucije u žarište korupcije“ koja se pokreće trgovinom drogom.

Optužnica, koja se sastoji od 25 stranica, tvrdi da korupcija u Venecueli „puni džepove zvaničnika i njihovih porodica“ dok istovremeno omogućava „nasilnim narkoteroristima“ da deluju nekažnjeno i pomažu u proizvodnji, zaštiti i transportu tona kokaina u Sjedinjene Američke Države. Ove teške optužbe dodatno komplikuju već napetu situaciju u zemlji koja se suočava sa ekonomskom krizom, humanitarnom katastrofom i političkom nestabilnošću.

Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, izrazio je duboku zabrinutost zbog akcije SAD u Venecueli, naglašavajući da takvi postupci postavljaju „opasan presedan“. Ove izjave dolaze u trenutku kada se međunarodna zajednica deli u vezi sa pristupom konfliktu u Venecueli, a mnoge zemlje pozivaju na dijalog i mirno rešenje krize.

S obzirom na to da su protesti širom sveta usledili zbog hapšenja Nikolasa Madura i američkih napada na Venecuelu, situacija se dodatno komplikuje. Mnogi su osudili američke akcije, smatrajući ih kršenjem suvereniteta Venecuele i mešanjem u unutrašnje poslove. Ova kriza izaziva zabrinutost ne samo u Venecueli već i u drugim zemljama Latinske Amerike, gde se slični problemi s političkom stabilnošću i ekonomskom krizom javljaju.

Venecuela se već godinama suočava s teškom ekonomskom krizom koja je dovela do hiperinflacije, nestašice osnovnih životnih namirnica i medicinskih potrepština, kao i masovnog iseljavanja stanovništva. Prema podacima, više od 5 miliona Venecuelanaca napustilo je zemlju u potrazi za boljim životom, što dodatno pogoršava humanitarnu situaciju.

U ovom kontekstu, poziv za hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN može se shvatiti kao pokušaj međunarodne zajednice da se pozabavi trenutnim kriznim stanjem u Venecueli. Ipak, pitanje je kako će se situacija razvijati nakon što se otkriju detalji operacije koju su izvele američke snage i kako će druge zemlje reagovati na ove događaje.

Dok se čeka na reakciju Saveta bezbednosti, mnogi analitičari upozoravaju da bi dalji sukobi mogli dovesti do još veće humanitarne katastrofe u Venecueli, koja već pati od teških posledica političkih borbi i ekonomskih izazova. S obzirom na sve veće tenzije, međunarodna zajednica bi mogla biti primorana da preuzme aktivniju ulogu u rešavanju ovog kriza, ali je pitanje kako će različiti interesi država uticati na ishod.

U svakom slučaju, situacija u Venecueli ostaje izuzetno kompleksna i neizvesna, a događaji u narednim danima i nedeljama mogli bi dodatno oblikovati sudbinu ove latinoameričke zemlje.