Zakon o upravljanju otpadom u Srbiji predstavlja ključni korak ka izgradnji savremenog sistema upravljanja otpadom. Ova inicijativa ima za cilj da smanji količinu otpada koja završava na deponijama, zaštiti životnu sredinu i unapredi kvalitet života građana. Prevencija nastanka otpada je prioritet, a najbolji otpad je onaj koji nije ni nastao. Ukoliko dođe do nastanka otpada, sledeća najbolja opcija je njegovo ponovo korišćenje kao resursa.

Jedna od značajnih novina zakona je obaveza svih proizvođača otpada da planiraju i evidentiraju upravljanje otpadom, kao i da kontrolišu način njegovog zbrinjavanja. Ovaj pristup omogućava praćenje putanje otpada od njegovog nastanka do konačnog tretmana, čime se smanjuje mogućnost improvizacije koja može dovesti do finansijskih gubitaka i štete po životnu sredinu. Zakon uvodi jasna pravila koja omogućavaju bolju kontrolu i transparentnost procesa, kroz digitalizaciju dokumentacije o kretanju neopasnog otpada.

Građani će imati mogućnost da na legalan način predaju otpad pravnim licima uz odgovarajuću dokumentaciju. Zakon je takođe usklađen sa evropskim standardima, što uključuje propise koji ograničavaju korišćenje štetnih materija, kao što su ftalati, u električnoj i elektronskoj opremi. Ovo je važno ne samo za zaštitu životne sredine, već i za poziciju srpske privrede koja se mora prilagođavati standardima tržišta EU.

Važno je napomenuti da izgradnja sistema ne može biti instant proces i da ne treba uvoditi obaveze koje praksa ne može da iznese. Na primer, otpad od tekstila u ovoj fazi nije deo zakonskog predloga jer uvođenje tekstila u posebne tokove još nije zaživelo ni u svim članicama EU. Cilj je implementirati rešenja koja su izvodljiva i koja se mogu sprovesti do kraja.

Jedna od ključnih tačaka zakona je mogućnost uvoza neopasnog otpada za energetske svrhe. Ova strategija može smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, povećati konkurentnost domaće privrede i ispuniti zahteve CBAM mehanizma, što vodi ka manjem zagađenju, stabilnijim cenama energije i većim mogućnostima za domaće kompanije. Uvoz neopasnog otpada može doprineti cirkularnoj ekonomiji, smanjiti troškove u industriji i podržati usklađivanje sa EU regulativama.

Osim toga, zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima poboljšaće kvalitet vazduha i ima značaj u kontekstu klimatskih politika i novih trgovinskih pravila. U ovom trenutku, analiziraće se i lokacije u lokalnim samoupravama koje nisu obuhvaćene regionalnim centrima za upravljanje otpadom, a koje imaju potencijal za postavljanje mobilnih postrojenja za spaljivanje otpada.

Zakon o upravljanju otpadom je deo šireg plana za uspostavljanje reda u ovoj oblasti, nakon višedecenijske nebrige. U narednom periodu, planira se ambiciozna izgradnja modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije, gde će se otpad tretirati po savremenim standardima. Takođe, nastaviće se sa zatvaranjem i sanacijom nesanitarnih deponija, kao i čišćenjem manjih divljih deponija.

Pokrenuće se novi projekti za prevenciju nelegalnog odlaganja otpada, kao i projekti u sistemu upravljanja otpadom. Postepeno, projekat po projekat, Srbija će se kretati ka zelenijoj budućnosti i menjati svoju zemlju na bolje.

Zakon o upravljanju otpadom šalje jasnu poruku da Srbija bira red umesto improvizacije, prevenciju umesto gašenja požara i transparentnost umesto sivih zona. Ovaj zakon potvrđuje spremnost da se unapredi kvalitet života građana, modernizuje država i budućim generacijama ostavi životna sredina koja je dostojna njihovog odrastanja.