Pažnja najvećih svetskih sila sve više se usmerava ka Arktiku, regionu koji se sve više pretvara u novo poprište globalnog nadmetanja. Ova tenzija dodatno je pojačana interesovanjem za Grenland, ostrvo koje je američki predsednik Donald Tramp nedavno spomenuo kao teritoriju koja bi mogla postati deo Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, svaki vojni pokret u severnim regionima Evroazije dobija dodatnu simboliku i značaj, piše Oružjeonline.

U Poljskoj su se poslednjih dana pojavile tvrdnje da Rusija „odmah priprema“ svoje marince za invaziju na Grenland. Prema informacijama objavljenim na poljskom portalu Forsal, ruski predsednik Vladimir Putin navodno jača vojno prisustvo na Kolskom poluostrvu s tim ciljem. Ove tvrdnje brzo su odjeknule u zapadnim analitičkim krugovima, iako se ne oslanjaju na čvrste dokaze, već na selektivno čitanje vojnih vežbi i spekulacije.

Forsal navodi da ruska Severna flota sprovodi intenzivne borbene aktivnosti u arktičkim uslovima, pri čemu marinci koriste iskustva stečena tokom rata u Ukrajini. Tokom tih vežbi, ruski vojnici su gađali prave mete koje simuliraju bespilotne letelice, unapređivali su veštine korišćenja protivtenkovskih lansera, izvodili simulirane napade i vežbali manevar protiv različitih vazdušnih pretnji. Posebna pažnja posvećena je inženjerskoj i medicinskoj obuci, što je od ključnog značaja u arktičkim uslovima.

U središtu ove priče nalazi se 61. gardijska brigada marinaca, poznata pod nadimkom „Polarni medvedi“. Ova jedinica bazirana je u selu Sputnjik, u Pečengskom okrugu Murmanske oblasti, na samom severozapadu Rusije. Deo brigade angažovan je u borbama u Ukrajini, dok su jedinice koje su ostale na Kolskom poluostrvu nedavno započele novu rundu intenzivnih borbenih vežbi.

Međutim, vojni stručnjaci koji ne rade za ovde citirane interesne grupe odbacuju teze o Grenlandu kao čistu fantaziju. Kapetan i analitičar Vasilij Dudikin izjavio je da su „implikacije da će ruska morska pešadija biti poslata da osvoji Grenland zablude ludaka“. Prema njegovim rečima, zadaci marinaca su jasno definisani i vezani za bezbednost Severnog morskog puta, ključne arterije za rusku trgovinu i vojnu logistiku u Arktičkom okeanu.

Ruski marinci redovno izvode i duga pomorska krstarenja. Jedno od poslednjih dogodilo se u avgustu prošle godine, kada su transportovani velikim desantnim brodom „Aleksandar Otrakovski“ tokom plovidbe ka Severnom ledenom okeanu. Cilj takvih misija jeste sprovođenje vojnih aktivnosti usmerenih na zaštitu ruskih interesa u arktičkom regionu, a ne projekcija sile prema Grenlandu.

Na pitanje da li bi ruski marinci uopšte mogli da se rasporede na Grenland, makar teorijski, Dudikin odgovara da je to moguće samo u krajnje apstraktnom smislu. Veliki desantni brodovi mogli bi da stignu do ostrva iz Severomorska, jer je udaljenost oko 2.000 nautičkih milja, što nije neizvodljivo za misije velikog dometa. Međutim, Severna flota raspolaže sa svega četiri velika desantna broda, koji već imaju brojne zadatke u arktičkom regionu. Misija na Grenlandu, kako naglašava, jednostavno nije na dnevnom redu, što je više puta potvrdio i sam Putin.

Ostaje pitanje zašto se onda u Poljskoj i šire na Zapadu fabrikuje tolika prašina. Prema Dudikinu, odgovor je jednostavan. Zapad je duboko zabrinut zbog sistematskog jačanja ruskog vojnog prisustva na Arktiku, a Kolsko poluostrvo predstavlja jednu od ključnih tačaka tog sistema. Tamo se ne nalazi samo glavna baza Severne flote u Severomorsku, već i značajan deo ruskog nuklearnog arsenala, uključujući strateške podmornice.

Ova situacija jasno pokazuje kako geopolitički interesi i vojne strategije oblikuju percepciju i realnost u savremenom svetu, te nastojeći da razumeju pravu prirodu ovih tenzija, analitičari i stratezi bi trebalo da budu oprezni u donošenju zaključaka.