Bljuzgavica, neprijatna kombinacija snega, vode i leda, predstavlja jedan od najrizičnijih fenomena zimskog saobraćaja. Iako kolovoz na prvi pogled može izgledati samo vlažno, ova varljiva slika često dovodi do velikog broja nezgoda. Vozači često pogrešno procenjuju uslove na putu, što rezultira ozbiljnim incidentima.

Za razliku od čvrstog leda, koji vozači obično prepoznaju i na osnovu toga prilagođavaju svoju vožnju, bljuzgavica može prevariti čula. Zbog toga se izletanja, sudari i gubitak kontrole nad vozilom javljaju češće nego što bi to bio slučaj na ledu. Kada temperature pređu u plus, a sneg počne da se topi, vozači se mogu susresti sa ovim opasnim uslovima na gotovo svim putnim pravcima.

Jedan od glavnih problema koji bljuzgavica stvara jeste drastično smanjeno prianjanje pneumatika na putu. Ova smesa stvara klizavi sloj između guma i asfalta, delujući poput maziva. Posledica toga može biti produžen put kočenja koji može biti duži i do tri puta u odnosu na suvi asfalt. Automobili lako gube stabilnost, naročito prilikom kočenja ili skretanja. Ova „kaša“ se takođe može zadržavati u lukovima točkova, otežavajući okretanje i izazivajući neujednačeno kočenje.

U zimskim uslovima, akvaplaning se može javiti mnogo ranije nego leti. Voda i bljuzgavica se skupljaju u udubljenjima na putu, što može dovesti do gubitka kontakta guma sa podlogom. U tim trenucima volan može postati neefikasan, a vozilo nepredvidivo. Već pri brzinama od 55 kilometara na sat rizik od akvaplaninga postaje ozbiljan, dok se pri većim brzinama točkovi mogu potpuno „izdignuti“ sa kolovoza.

Još jedan opasan aspekt bljuzgavice predstavlja tanak sloj leda koji se često krije ispod nje. Vozači obično nemaju nikakvo upozorenje dok vozilo ne počne da klizi, što je posebno opasno na mostovima, nadvožnjacima i na deonicama koje nisu dobro očišćene. U takvim uslovima, put zaustavljanja se može produžiti dva do tri puta, čak i sa ABS sistemom koji sprečava blokiranje točkova, jer nedostatak prianjanja ne može da se nadoknadi.

Bljuzgavica takođe može uzrokovati tehničke probleme na vozilu. Ova smesa se često lepi ispod automobila i u prostoru oko točkova, što može dovesti do zamrzavanja kočnica ili delimičnog blokiranja točkova. Ovo dodatno povećava rizik od gubitka kontrole nad vozilom, čak i pri manjim brzinama.

Loša vidljivost je još jedan problem koji vozači moraju imati na umu. Voda, so i prljavština brzo prekrivaju šoferšajbnu, farove i retrovizore, smanjujući preglednost. Prskanje bljuzgavice od strane drugih vozila dodatno otežava vožnju, posebno na otvorenim putevima i auto-putevima. Ako se stakla i svetla ne čiste redovno, lako može doći do previdanja pešaka, prepreka ili saobraćajnih znakova.

Vozači bi trebali obratiti posebnu pažnju na sledeće situacije prilikom vožnje po bljuzgavici: skretanja i kružni tokovi, kočenje ispred semafora i pešačkih prelaza, promena trake, mostovi i nadvožnjaci, kolotrazi u kojima se zadržavaju voda i sneg, sporedne i slabo očišćene ulice, kao i nagla ubrzanja koja lako dovode do proklizavanja. U ovim uslovima, ključno je smanjiti brzinu, održavati veće odstojanje i koristiti blage pokrete volana i pedala, jer bljuzgavica ne prašta greške.

Zimskih meseci donose mnoge izazove za vozače, a bljuzgavica je jedan od najopasnijih. Pravilno planiranje, oprez i svest o uslovima na putu mogu smanjiti rizik od nezgoda i pomoći vozačima da bezbedno stignu na odredište.