U vrlo kratkom vremenskom okviru, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Trump, izvršio je eliminaciju dva ključna saveznika Kine: predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, i vrhovnog vođu Irana, Alija Hamneija. Tokom iznenadne noćne operacije, američke specijalne snage uhvatile su Madura u Karakasu, dok je Hamneij ubijen u vazdušnoj akciji u Teheranu, koja je izvedena u saradnji sa Izraelom.

Ovakvi događaji izazvali su oštru reakciju iz Pekinga, koji je osudio hapšenje i ubistvo, nazivajući to američkim pokušajem promene režima. Iako su protesti iz Kine bili snažni, stručnjaci ističu da je Peking uglavnom bio pasivan i posmatrao kako se menjaju geopolitička pravila igre. Si Đinping, kineski lider, usvojio je pragmatičan pristup, stavljajući stabilnost odnosa sa SAD na prvo mesto, posebno uoči predstojećeg samita sa Trumpom.

Iako je Iran značajan trgovinski partner Kine, njegova strateška važnost je manja nego što se često pretpostavlja. Kineski analitičari smatraju da Peking neće preuzeti veće rizike u odnosu na Iran, jer ne želi da ugrozi stabilnost koju je izgradio sa amerčkom administracijom. „Kina je prijatelj samo kada je lepo vreme“, izjavio je Krejg Singleton iz Fondacije za odbranu demokratija, naglašavajući da će Peking pružiti samo verbalnu podršku Teheranu, a ne konkretne vojne ili ekonomske resurse.

Kina je do sada bila glavni kupac iranske nafte, ali je vojna saradnja između ove dve zemlje ostala ograničena. Peking je osudio američke sankcije Iranu, ali nije pružio značajnu podršku u vojnim sukobima. „Kina ne vidi nikakvu korist u podizanju tenzija sa Sjedinjenim Državama zbog Irana“, rekao je Vilijam Jang iz Međunarodne krizne grupe.

Kina se više fokusira na očuvanje trgovinskog primirja i stabilnosti odnosa sa SAD, nego na podršku svom tradicionalnom partneru. Iako su kineske kompanije isporučivale materijale za iranski raketni program, Peking izbegava direktno uplitanje u sukobe, osim kada je reč o zaštiti svojih interesa. Tokom sukoba između Irana i Izraela, Kina je ostala na verbalnoj podršci i nije preduzela nikakve konkretne akcije.

Teheran, s druge strane, ostaje blizak Pekingu, prepoznajući kinesku ekonomsku moć. Iako se očekuje da će Iran održavati veze sa Kinom, analitičari upozoravaju da se postavlja pitanje pouzdanosti Kine kao partnera u teškim vremenima. „Drugi koji rade sa Kinom mogu opravdano da se zapitaju da li će ih Peking napustiti“, rekao je Dža Jan Čong, politikolog sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.

Dok se odnosi Pekinga i Irana jačaju, Kina takođe gradi veze sa drugim regionalnim akterima, poput Saudijske Arabije. U 2023. godini, Peking je posredovao u približavanju ove dve zemlje, pokazujući želju za održavanjem ravnoteže u regionu.

U Vašingtonu raste zabrinutost zbog sve jačih veza između Kine, Irana, Rusije i Severne Koreje. Ove četiri države redovno održavaju zajedničke vojne vežbe, dok su lideri okupljeni u Pekingu demonstrirali jedinstvo tokom vojne parade. Ipak, geografska udaljenost i različiti prioriteti Kine mogu usloviti njen odnos prema Iranu.

Ograničena podrška Kine tokom vojnih napada na Iran može dovesti do sumnje o njenoj sposobnosti da bude pouzdan partner. U međuvremenu, Kina se suočava sa izazovima zbog mogućeg produženog sukoba u regionu, što može uticati na njene energetske resurse i trgovinu. Iran kontroliše ključne transportne rute za naftu, a bilo kakvi sukobi u tom području mogli bi ozbiljno da poremete snabdevanje.

Kina, koja trenutno ima značajne zalihe nafte, može se osloniti na te rezerve, ali bi prošireni sukob mogao dodatno otežati situaciju. U tom kontekstu, Peking će verovatno koristiti američku vojnu intervenciju kao argument za jačanje svoje pozicije među zemljama Globalnog juga, predstavljajući sebe kao branitelja principa nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.