Urbani stil života podrazumeva česte kratke vožnje, koje se najčešće kreću u dometu od nekoliko kilometara, poput odlaska od kuće do posla, prodavnice ili škole. Iako se ovakva praksa može činiti kao minimalno opterećenje za automobil, u stvarnosti ona ima ozbiljne posledice po mehaničko zdravlje vozila. U savremenim automobilima, bez obzira na tehnološki napredak, motori funkcionišu po zakonima termodinamike, što znači da zahtevaju vreme da dostignu optimalnu radnu temperaturu. Ulje mora da dostigne idealnu viskoznost za pravilno podmazivanje, a izduvni sistem treba da „izduva“ vlagu. Kada se vožnje često obavljaju na kratkim relacijama, dolazi do ubrzanog habanja komponenti i povećanih troškova održavanja.
U mehaničkom smislu, vožnje kraće od 10 kilometara, naročito kada se obavljaju više puta dnevno, smatraju se problematičnim. Na tako kratkim distancama motor ne može da se zagreje, što dovodi do nekoliko problema: ulje ne dostiže odgovarajuću temperaturu za optimalno podmazivanje, kondenzovana vlaga ostaje u motoru i izduvnom sistemu, a potrošnja goriva ostaje znatno veća nego što bi bila na dužim vožnjama. Drugim rečima, mehanički sistem automobila ostaje u „hladnom“ režimu, što ubrzava njegovo starenje.
Motor koji ne dostigne radnu temperaturu ne može pravilno da obavlja sve svoje funkcije. Jedna od najčešćih posledica je razgradnja motornog ulja, jer gorivo i vlaga ostaju zarobljeni u kućištu radilice. Takođe, vlaga u izduvnom sistemu ne uspeva da ispari, što uzrokuje unutrašnju oksidaciju i rđu, naročito na prigušivaču i izduvnim cevima.
U gradskim uslovima, posebno kod automobila sa ručnim menjačem, kvačilo se koristi gotovo neprekidno. Česta stajanja, kretanja i zadržavanja u kolonama uzrokuju ubrzano trošenje kvačila, što može dovesti do ranije zamene celog sklopa nego što bi bilo očekivano. Menjač takođe trpi dodatno opterećenje, jer ne dolazi do stabilne vožnje koja bi omogućila pravilno hlađenje i rad sistema.
Kratke vožnje direktno utiču i na povećanu potrošnju goriva. Dok motor ne dostigne optimalnu temperaturu, mešavina goriva i vazduha nije efikasna, što dovodi do sagorevanja više goriva nego što je potrebno. Ovo ne samo da prazni rezervoar, već povećava i emisije štetnih gasova, čineći gradske sredine još zagađenijima.
Što se tiče servisnih troškova, automobil koji je istu kilometražu prešao u gradu i onaj koji je vožen na otvorenom putu neće imati isti stepen očuvanosti. Vozilo koje je većinu vremena provelo u gradskom režimu imaće lošije stanje mehanike, što znači više poseta servisu, češće zamene ulja, brže trošenje delova i više ulaganja.
Iako se čini da su svakodnevne vožnje od 2, 5 ili 8 kilometara bezazlene, one mogu drastično skratiti životni vek vašeg vozila. Osim što troše više goriva i pogoršavaju kvalitet vazduha u gradovima, štetno utiču na motor, menjač, izduvni sistem i kvačilo.
U zaključku, važno je biti svestan svih negativnih efekata koje kratke vožnje imaju na vozilo. Da bi se produžio životni vek automobila i smanjili troškovi održavanja, preporučuje se da vozači pokušaju da kombinuju više obaveza na dužim relacijama, kako bi motor imao priliku da postigne optimalnu temperaturu i efikasno funkcioniše. Na taj način, ne samo da se štedi novac na gorivu i servisima, već se i doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova i poboljšanju kvaliteta vazduha.
