Sa Grenlanda bi se moglo pokriti čak 25 odsto svetskih potreba za retkim zemnim metalima, što iznosi oko 40 miliona tona izuzetno vrednih sirovina. Upravo zbog toga ovo ledeno ostrvo postaje jedna od najvažnijih geopolitičkih tačaka na planeti. U svetlu ovih otkrića, premijer Grenlanda Jens-Frederik Nielsen je nedavno istakao da bi njegov narod, kada bi morao da bira „ovde i sada“, izabrao Dansku pre nego Sjedinjene Američke Države. Ova izjava, izrečena na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskim premijerom, smatra se najjačom izjavom nekog grenlandskog zvaničnika otkako je američki predsednik Donald Tramp ponovo aktivirao ideju o pripajanju Grenlanda SAD-u.

Tramp je na ovu izjavu reagovao oštro, naglasivši da se ne slaže sa stavom premijera i da bi to predstavljalo „veliki problem“. Samo nekoliko sati pre sastanka sa danskim zvaničnicima, izneo je svoje zahteve za Grenlandom, naglašavajući da bi NATO bio mnogo jači i efikasniji ako bi Grenland bio pod američkom kontrolom. On je povezao preuzimanje ostrva sa planiranim raketnim odbrambenim sistemom „Zlatna kupola“, ističući da je Grenland neophodan SAD-u zbog nacionalne bezbednosti. Upozorio je da bi, ako SAD ne preuzmu kontrolu, Grenland mogao biti anektiran od strane Kine ili Rusije.

Iako Sjedinjene Države već imaju vojno prisustvo na Grenlandu, uključujući bazu Pitufik i pravo da, prema sporazumu sa Danskom, rasporede dodatne snage, Tramp insistira na „punom vlasništvu“ nad ostrvom. Godine 2019. ponudio je da kupi Grenland, ali mu je tada jasno rečeno da ostrvo nije na prodaju.

Analitičari ističu da se pravi razlog američkog interesovanja krije u obilju prirodnih resursa. Usled topljenja leda, sve dostupniji postaju retki zemni metali, ali i uranijum, gvožđe, kao i potencijalne velike rezerve nafte i gasa. Posebno su značajna nalazišta neodimijuma i praseodimijuma, elemenata ključnih za proizvodnju magneta koji se koriste u vetroturbinama, električnim vozilima i savremenoj vojnoj tehnologiji.

Prema procenama stručnjaka, Grenland raspolaže i sa oko 31 milijardom barela ugljovodonika, što je količina gotovo uporediva sa rezervama Sjedinjenih Država. Takođe, ostrvo leži na velikim, gotovo netaknutim rezervama bakra, grafita i nikla. Do sada su otvorena samo dva manja rudnika, u kojima su eksploatisani zlato i mineral glinenac, koji se koristi u proizvodnji stakla i keramike.

Evropa je tek poslednjih godina počela ozbiljnije da se bavi pitanjem strateških sirovina, donoseći zakon o materijalima od kritične važnosti, kojim se uspostavlja regulatorni okvir za eksploataciju rudnih bogatstava. Ipak, mnogi smatraju da je reakcija zakasnela i da bi američki interes mogao da preuzme primat.

Stručnjaci upozoravaju na brojne prepreke. Grenland je izuzetno udaljen i teško pristupačan, suočen sa ekstremnim ekološkim uslovima, a pritom još uvek nije u potpunosti poznato šta se sve tačno nalazi ispod ledenog pokrivača. Naučnici ističu da je koncentracija prirodnih bogatstava rezultat izuzetno složene geološke istorije duge četiri milijarde godina, ali i da ključni problem nije samo dostupnost resursa, već i činjenica da Kina gotovo potpuno kontroliše preradu retkih zemnih metala.

Upravo zbog toga Grenland postaje jedno od ključnih polja buduće borbe za resurse, uticaj i globalnu moć. Kako se međunarodni odnosi dalje razvijaju, jasno je da će se sukobi oko ovog strateški važnog ostrva nastaviti, dok će svet pažljivo posmatrati kako se razvijaju američko-danski odnosi i kako će to uticati na budućnost Grenlanda.